NBS i dalje oprezna: Referentna kamatna stopa ostaje nepromenjena

Takođe, nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

U obrazloženju NBS se navodi da i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023. godine, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. godine, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike.

Oni ističu da je domaća inflacija u velikoj meri zavisna od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost.

S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo da dođe do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije, navodi se u saopštenju NBS.

Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju evrozone, uticaće i na odluke ECB o daljoj relaksaciji monetarnih uslova.

Centrslna banka ocenjuje da se, prema sadašnjim najavama, može oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji, i verovatno neće još neko vreme smanjivati svoju stopu.

Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija domaća poljoprivredna sezona koju smo imali prošle godine delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.

Inflacija se od početka ove godine kretala u skladu sa našim očekivanjima i u prva dva meseca se nalazila oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Prema projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će se na sličnom nivou zadržati i u narednim mesecima, tj. do sredine godine. U drugoj polovini godine inflacija bi trebalo da uspori i postepeno se približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom njenom kretanju trebalo bi da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, kao i očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima. Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano usporavanje rasta realnih zarada, što bi trebalo da doprinese i usporavanju bazne inflacije na oko pet odsto već od marta i njeno približavanje ukupnoj inflaciji, objašnjavaju u NBS.

Nakon prošlogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda od 3,9 odsto u prvim mesecima ove godine došlo je do određenog usporavanja aktivnosti u proizvodnom i u uslužnim sektorima.

U januaru i februaru zajedno posmatrano, aktivnost u prerađivačkoj industriji je stagnirala, dok je rast prometa u trgovini i turizmu usporen, pre svega u februaru. Rast protekcionizma u svetu, uvođenje novih carina i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, uz blokade i proteste na domaćem tržištu koji u određenoj meri utiču na odlaganje investicija i potrošnje, predstavljaju rizik po privredni rast Srbije. Ipak, Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine doći do ubrzanja ekonomske aktivnosti, čemu će prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje električnih automobila i automobilskih guma, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija Ekspo 2027, koji će imati direktne i indirektne pozitivne efekte na našu privredu. Podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10 odsto, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, ističu u centralnoj banci.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomske kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. maja 2025. godine.