Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da je na redovnom godišnjem sastanku zemalja članica Evropske unije (EU), Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke ocenjeno da je Srbija, zahvaljujući adekvatnom vodjenju ekonomske politike, održala makroekonomsku stabilnost i u kriznim vremenima i u 2021. ostvarila snažan privredni rast, vođen investicijama, izvozom i potrošnjom.

Na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje EU, srpsku delegaciju predvodila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, a u dijalogu je učestvovao i državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.

Prema oceni Evropske komisije i Evropske centralne banke, izgledi privrednog rasta Srbije ostaju povoljni, pri čemu su, kao i svuda u svetu, prisutni rizici da bi on mogao da bude niži od projektovanog zbog negativnih efekata konflikta u Ukrajini, navedeno je u saopštenju.

Ove institucije su podsetile da se pre izbijanja konflikta u Ukrajini u Srbiji očekivao privredni rast od blizu 5 % godišnje, što je za oko 1 % više nego u periodu pre pandemije virusa korona.

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je i tokom pandemije NBS snažno podržala privredni rast u Srbiji korišćenjem velikog broja instrumenata i mera.

Ocenjeno je i da je, u uslovima globalno povećanih troškovnih pritisaka, NBS od oktobra 2021. konzistentno zaoštravala monetarne uslove – do aprila povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na aukcijama repo prodaje dinarskih hartija od vrednosti, a od aprila i povećanjem referentne kamatne stope.

Istaknuto je i da je u Srbiji očuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, kojoj je NBS doprinela intervencijama na deviznom tržištu u oba smera, a tokom 2021. pretežno kupovinom deviza.

Кonstatovano je i da je finansijsko zdravlje banaka u Srbiji očuvano i u uslovima krize, na šta ukazuju pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti znatno iznad regulatornih minimuma.

Ocenjeno je i da, ni nakon prestanka primene pojedinih monetarnih i fiskalnih podsticaja, nije pogoršan kvalitet aktive banaka, već je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo da se smanjuje, spuštajući se na nivo od 3,4 % u martu ove godine.

Istaknuto je i da je zahvaljujući preduzetim merama NBS, kojima se podstiče dinarsko kreditiranje, pre svega privrede, nastavljen napredak u procesu dinarizacije.

Uobičajena praksa je da u ovom dijalogu Evropska unija i Zapadni Balkan i Turska dogovore smernice ekonomske politike koje kandidati za ulazak u EU treba da ispune u narednom periodu, podsetila je srpska centralna banka.

Kako je navedeno, preporuke NBS su nastavak dosadašnjih aktivnosti – praćenje faktora inflacije i reakcija po potrebi kao i u prethodnom periodu, kontinuitet snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru i očuvanja kvaliteta aktive banaka, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije promovisanjem instrumenata zaštite od deviznog rizika i dugoročnih dinarskih izvora finansiranja.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je govorila o rezultatima, koje je Srbija zabeležila i tokom pandemije, upravljanju kratkoročnim ekonomskim rizicima i osnovnim pravcima delovanja na dug rok.

Ona je navela nekoliko rezultata u borbi s negativnim efektima pandemije kao što su kumulativan realni rast bruto domaćeg proizvoda od 6,4 %, rast deviznih rezervi za 23 %, na rekordni nivo, potom rekordan izvoz robe i usluga, koji je za 22 % viši nego u pretkriznoj 2019. godini, zatim rekordan priliv stranih direktnih investicija od oko 7,5 % bruto domaćeg proizvoda, kao i rast kreditne aktivnosti od oko 10 %, rast dinarizacije i kredita i depozita, ali i spuštanje problematičnih kredita na istorijski najniži nivo – ispod 3,5 %.

U pogledu aktuelnih rizika, Tabaković govorila je o neophodnosti rešavanja inflacije na globalnom nivou i obezbeđenju energetske stabilnosti.

Ona je navela da je, kao odgovor na aktuelna kretanja, NBS od oktobra prošle godine postepeno pooštrava monetarne uslove, što i evropski zvaničnici, ukazano je, smatraju dobrim pristupom.

„Svesni smo težine zadatka u uslovima kada je inflacija pretežno vodjena rastom svetskih cena energije i hrane, ali i potencijalnog negativnog uticaja na privredni rast ako previše zaoštrimo monetarnu politiku. Zbog toga postepeno pooštravamo monetarne uslove, čime se, uz očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa i podsticajne finansijske uslove na domaćem tržištu, nastavlja podrška privrednom rastu i dobrom upravljanju kreditnim rizikom“, kazala je Tabaković.

Кada je reč o politikama na dug rok, guverner Tabaković je navela da se u Srbiji može očekivati nastavak odgovorne ekonomske politike, uz neophodnu sinergiju monetarne i fiskalne politike.

„Drugi pravac delovanja jeste diversifikacija – od tržišta i proizvoda, preko izvora finansiranja investicija i oblasti u koje se investira, do izvora snabdevanja energentima“, rekla je guvernerka NBS, navedeno je u saopštenju.

I. S.