Namirnice koje su na receptu za dugovečnost

Riba

Riba je najbolji izvor omega-3 masnih kiselina, koje podržavaju zdravlje srca, kognitivne funkcije i smanjenje upalnih procesa. Njihova uloga je posebno važna s godinama, kada zdravlje mozga postaje osetljivije. Dijetetičarka i stručnjakinja za dugovečnost Kerolajn Sjuzi objašnjava da bi, umesto opterećivanja kalorijama, trebalo da se fokusiramo na nutrijente u svakom obroku.

Tu nastupa riba poput lososa, haringe, sardine i skuše, osim što je bogata proteinima i nutritivno veoma snažna, minerali, vitamini i omega-3 masne kiseline čine je savršenom bazom za zdrav ručak ili večeru.

Mahunarke

Kada govorimo o plavim zonama poput japanskog ostrva Okinava, Sardinija u Italiji, poluostrva Nikoja u Kostariki, ostrva Ikarija u Grčkoj i zajednice u Loma Lindi u Kaliforniji – verovali ili ne, sve ove zajednice u proseku konzumiraju pola šolje pasulja dnevno, kako je za portal Self objasnila stručnjakinja Liz Vajs.

Pasulj je izuzetno vredan u ishrani za dugovečnost jer je bogat vlaknima koja hrane zdrave crevne bakterije, pomažu u regulaciji nivoa glukoye u krvi i doprinose osećaju sitosti. Osim toga, odličan je biljni izvor proteina, minerala i antioksidanasa, a redovna konzumacija povezuje se sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i upalnih procesa povezanih sa starenjem.

Proteini iz biljnih izvora

Svi znamo da su proteini izuzetno važni, a stručnjaci ističu da nam, što smo stariji, treba sve više proteina jer telo s godinama postaje manje efikasno u njihovom iskorišćavanju za izgradnju i očuvanje mišićne mase.

Kada je reč o izvorima proteina, većina stručnjaka za dugovečnost prednost daje biljnim proteinima u odnosu na meso, jer su dugoročno povoljniji za zdravlje. Prerađeno i crveno meso povezuje se s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka, dok biljni izvori poput tofua, tempeha, sočiva, pasulja, leblebija i graška, pored proteina, obezbeđuju i vlakna i fitonutrijente.