Najskuplji kvadrat stana u Beogradu prodat za skoro 12.000 evra – najskuplja kuća plaćena 4 miliona

Ti podaci pokazuju da je i dalje svega četvrtina stanova kupljena preko kredita, iako je u odnosu na prošlu godinu zabeležen primetan rast, dok ako se gledaju ukupne nepokretnosti, taj procenat je značajno niži.

U ovom kvartalu zabeležen je rast vrednosti tržišta od 22 odsto i rast broja transakcija od 6 odsto.

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti iznosila je 1,8 milijardi evra, a ukupan broj kupoprodajnih ugovora bio je 31.138.

Podaci pokazuju i da od tih 1,8 milijardi evra, 432,7 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti tradicionalno zauzima prodaja stanova sa 1,02 milijardi evra, odnosno sa učešćem od 59 odsto od ukupno prometovanih vrednosti.

U izveštaju RGZ vidi se i da je prosečna cena kvadrata starogradnje u Beogradu iznosila 2.225 evra u trećem kvartalu, dok je prosečan kvadrat novogradnje koštao 2.445 evra.

Najviše prosečne cene kvadrata kod novih stanova zabeležene su u naselju Beograd na vodi i to u iznosu od 5.179 evra.

S druge strane, za kuće je izdvojeno 153,4 miliona evra, što je 9 odsto od ukupne vrednosti. Dalje, za građevinsko zemljište 111,9 miliona evra ili 7 odsto, za poljoprivredno zemljište 74,9 miliona evra, što je 4 odsto i za poslovne prostore 64,9 miliona evra, što isto čini 4 odsto.

Kada je reč o načinu plaćanja, svega 10 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što ipak predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u ovom izveštaju.

Kreditna sredstva su najčešće korišćena za kupovinu stanova, pa je 24 odsto svih kupovina realizovano na ovaj način, što je rast u odnosu na 17 odsto, koliko je zabeleženo u trećem kvartalu 2023. godine.

Broj kupoprodajnih ugovora najviše je porastao u Novom Sadu  i to za 29,5 odsto u odnosu na isti period godinu pre. Dalje ih slede Niš sa 29 odsto, Kragujevac sa 15,9 odsto i Beograd sa 13,1 odsto.

Za stanove je u Beogradu u trećem kvartalu izdvojeno ukupno 526 miliona evra.

Podaci pokazuju da su najveće cene za stanove postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 11.811 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 205 kvadrata, 1.356.888 evra na istoj lokaciji.

Najskuplja kuća prodata je u opštini Savski venac u Beogradu za četiri miliona evra. Najskuplje garažno mesto u trećem kvartalu plaćeno je 62.000 evra na teritoriji opštine Vračar.

Ovlašćeni procenitelj nekretnina Nikola Seneši za Danas kaže da trenutna dešavanja značajno utiču na tržište.

Veliki uticaj na tržište izazvan je, prema njegovim rečima, protestima i svime što se dešava u zemlji, a što je negativno uticalo na broj transakcija.

Što se tiče najavljenih povoljnih kredita za mlade, Seneši ne vidi da će oni doprineti tržištu.

Ta najava kredita za mlade za sada nije dovela do bilo kakvog efekta, odnosno ni na strani ponude, niti na strani tražnje nije kreirala praktično nikakvu promenu, objašnjava on.

Naš sagovornik dodaje i da je vidno da se nastavlja tendencija praćenja infrastrukture.

Sa otkazivanjem linije metroa, odnosno njenim pomeranjem za 2026. godinu, jedino gde vidimo značajan rast broja projekata i gde postoje stanovi koji će moći da budu u rangu od 90 do 140 hiljada evra, su stanovi koji se nalaze u delovima Surčina i Jakova, što je povezano sa Ekspo izložbom, navodi Seneši.

Osim Surčina i Jakova, kako tvrdi, ne postoji rast tržišta.

Ne vidimo nikakav rast ni tržišta ni cena, ali se vide efekti protesta, koji dosta negativno utiču na tržište, što je posebno izraženo sada u januaru, koji je inače loš mesec, pojašnjava on.

U 2025. godini, naš sagovornik samtra da će se malo toga prodavati, osim stanova koji su u rangu oko 130 ili 140 hiljada evra.

Smanjenje kamatnih stopa u Americi je sporije nego što se očekivalo i očekuje se isto u Srbiji, što je negativan aspekat, jer to može da dovede do povećanja inflacije. Takođe, carinski rat u Americi može da ima uticaja na povećanje inflacije u Srbiji, što bi dovelo do dodatnih pritisaka na tržište nepokretnosti, smatra Seneši.

- Advertisement -