Connect with us

Biznis

Nafta „brent“ dostigla 90 dolara po barelu – prvi put od 2014. godine

Foto: Unsplash

Nafta „brent“, koja predstavlja međunarodno merilo za ovu sirovinu, dostigla je cenu od 90 dolara po barelu, prvi put od 2014. godine. Do rekordne cene došlo je usled geopolitičkih tenzija između Rusije i Ukrajine, i povećane potražnje za energentima koja nadilazi ponudu.

Fjučersi evropske nafte „brent“ dostigli su cenu od 90 dolara po barelu, prvi put u poslednjih sedam godina. Skok cene i u Njujorku – i to za čak 2 % – na 87,43 dolara po barelu, javlja Radio-televizija Srbije pozivajući se na sajt CNBC.com.

Zalihe u najvećem američkom naftnom čvorištu Kušingu (Oklahoma) pale su za 1,8 miliona barela treću nedelju zaredom.

Rebeka Babin iz kompanije CIBC Private Wealth kaže da su katalizator viših cena nafte potencijalne sankcije Rusiji, do kojih bi došlo u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.

U „Goldman Saksu“ kažu da je malo verovatno da će doći do poremećaja u snabdevanju, ali da bi moglo doći do povećanja cena energenata, s obzirom na ionako zategnuto tržište.

Ranije ovog meseca, iz „Goldman Saksa“ su naveli da „brent“ može dostići 100 dolara po barelu do trećeg kvartala.

Ponuda „crnog zlata“ se oporavlja sporije od tražnje, koja raste brže usled oživljavanja ekonomske aktivnosti, nakon pada zbog pandemije, i povećanja mobilnosti.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Domaće ribarstvo skupo i neefikasno, preti sve veći uvoz ribe

Pixabay

Pandemija je ubrzala propast domaćeg ribarstva i od 2020. godine usled povećane tražnje imamo rast cena, ocenio je Aleksandar Stajčić, direktor DTD ribartsvo i potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije na RTS-u.

– U sledeće dve, tri godine možemo očekivati visok nivo cena domaće ribe. Naši proizvođači uspeli su da zadovolje 80% tražnje, ali posle praznika biće više uvoza – istakao je on.

U Srbiju se uveze godišnje do 50.000 tona ribe, uglavnom morske i to sveže i zamrznute sa svih strana sveta.

Međutim, preti i sve veći uvoz šarana, kako je napomenuo Stajčić zbog visokih operativnih troškova i dosta skupe i neefikasne proizvodnje u odnosu na okolne zemlje.

– Nameti vodoprivrednih preduzeća su jako visoki. Voda kao osnovni resurs nam je jako skupa. Predlagali smo preko Ministarstva poljoprivrede da nam se smanje ili ukinu vodoprivredne dozvole, ali sem razumevanja nismo došli do nekih rezultata. Ako se ribarstvu ne pomogne, bojim se da ćemo ostati na tradicionalnom nivou proizvodnje šarana – upozorio je Stajčić dodajući da prema njihovoj analizi ribarstvo godišnje uplati u budžet po raznim osnovama oko milijardu dinara, a na ime subvencija od po 10 dinara po kilogramu ribe dobije oko 40 miliona dinara.

On je istakao i da EU ima mnogo davanja koja nisu direktne subvencije čime se mnogo novca ubacuje u akvakulturu.

– Strategija EU je održanje vodenih površina i kroz tu strategiju održavaju ribarstvo u Centralnoj Evropi živim. Kod nas nije jasno definisana strategija i zato imamo velike amplitude u proizvodnji i ceni – rekao je Stajčić.

On je istakao i da izvoz domaće ribe ne postoji, ali i paradoks da najviše izvozimo norveškog lososa, koji se ovde prerađuje.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu