Miloš Janjić: „Na domaćem i svetskom tržištu cene žitarica na istorijskim maksimumima“
Ivana S.
Objavljeno 03/03/2022
Cene osnovnih žitarica, kukuruza i pšenice na domaćoj i svetskim berzama zbog rusko-ukrajinskog oružanog sukoba dostižu istorijske maksimume, rekao je direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić.
On je za Betu rekao da je cena kilograma kukuruza na Produktnoj berzi 35,20 dinara po kilogramu, sa porezom na dodatu vrednost (PDV), na rekordnom nivou, a kilogram pšenice je 36,30 dinara.
Soja je 85,80 dinara po kilogramu sa PDV-om, ali se njome, kako je objasnio Janjić, ne trguje mnogo, jer je skuplja od pšenice i kukuruza, pa je trgovcima potrebno više novca zbog čega su se fokusirali na pšenicu i kukuruz.
Na Produktnoj berzi ponovo raste i cena mineralnog đubriva, kilogram uree je u januaru koštao 107 dinara, pre dva dana 93, a danas je skoro 96 dinara.
Kukuruz i pšenica, kako je rekao Janjić, poskupljuju i na svetskim berzama u dvocifrenim iznosima.
Na Čikaškoj berzi pšenica je od prošlog ponedeljka poskupela skoro 26 %, kukuruz 13 %, a na Pariskoj berzi pšenica je poskupela 29 %, a kukuruz skoro 34 %.
Pšenica je na Pariskoj berzi prešla psihološku granicu od 300 evra po toni i košta 351 evro za terminske ugovore, kukuruz je 340 evra, a pšenica je na Čikaškoj berzi 368 evra po toni.
Janjić je rekao da posebno zabrinjava nemogućnost izvoza pšenice i kukuruza iz Rusije kojoj je luka Novorosijsk pod sankcijama, ali i iz Ukrajine zbog oružanih sukoba.
Dodao je da na „pregrejano“ tržište može da utiče i neizvesnost oko setve kukuruza i suncokreta u Ukrajini, koja je veliki proizvođač tih poljoprivrednih proizvoda.
„Na robnim tržištima vlada osećaj katastrofe, oživele su i špekulacije i svi pre svega posmatraju političku situaciju i prognoziraju kada će se završiti ratni sukob, a manje razmišljaju u problemima sa setvom“, rekao je Janjić.
Dodao je da je, ako se rat brzo zaustavi, moguće da se tržište poljoprivrednih proizvoda brzo smiri, a ako se produži nije isključeno da se u trgovinu uključe i finansijski fondovi, jer je kupovina robe manji rizik, a veća zarada od nekih drugih investicija.
I. S.
