Privreda

Milan Prostran: „Protesti poljoprivrednika ‘naterali’ članove Vlade Srbije da ozbiljnije shvate taj sektor“

Photo: Unsplash

Agroekonomista Milan Prostran ocenio je da su protesti poljoprivrednika „naterali” članove vlade Srbije da ozbiljnije shvate taj sektor.

On je za televiziju Insajder kazao da se o poljoprivredi u Srbiji “ govori samo kada su krizna vremena“, te dodao da „nakon (nedavnog) protesta poljoprivrednika vidi neki pomak“.

„Štrajkovi su na neki način verovatno naterali i ljude iz vlade da ozbiljnije shvate ovaj sektor, i da recimo do kraja godine kreiraju konzistentnu, mnogo atraktivniju agrarnu politiku, bar da bude koliko-toliko bliska politici EU“, kazao je Prostran.

Smatra i da bi pregovaranja sa vladom Srbije bilo lakše „da su udruženja poljoprivrednika bila jedinstvenija“.

Kazao je i da je bilo i udruženja koja su podržavala mere vlade Srbije što je, kako je ocenio, verovatno vladu ohrabrivalo da (prvo) „đonom“ odbija sve zahteve.

„Međutim, definitivno je shvaćeno da je poljoprivreda u ozbiljnoj krizi i da su troškovi proizvodnje abnormalni“, kazao je Prostran.

On smatra da bi, iako resorno ministarstvo tvrdi da je budžet za poljoprivredu rekordan, budžet trebalo da bude „najmanje na nivou procentualnog učešća poljoprivrede u formiranju bruto društvenog proizvoda zemlje“.

„Minimum učešća bi bio 10 % (i) to bi značilo, prema sadašnjem nivou budžeta, negde oko 160 do 180 milijardi dinara“, kazao je Prostran.

Kada je reč o poljoprivrednoj politici i sistemskim promenama, naveo je da se prvo moraju „napasti“ troškovi proizvodnje, jer, kako je ocenio, stvaraju veliki problem u ceni koštanja finalnog proizvoda.

„Treba hitno doneti sistemski zakon o regresiranju cene imputa, osnovnih troškova, pre svega nafte, zatim mineralnog đubriva, semena“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, taj zakon se ne oročava vremenski.

„Da bi (taj zakon) mogao da se sprovodi, morao bi budžet (za poljoprivredu) da bude najmanje 10 % u ukupnom budžetu Srbije za narednu godinu“, kazao je on.

I. S.

Up Next

Tomislav Momirović: „Pobedili smo inflaciju, vidi se po akcijama u supermarketima“

Don't Miss

Setva u Srbiji – Suncokret i šećerna repa beleže značajan porast

Click to comment

Privreda

Poljoprivrednici Srbije zatražili od države da robne rezerve otkupe 300.000 pšenice iz novog roda

Photo: Pixabay

Predstavnici poljoprivrednika u Srbiji zatražili su da Republička direkcija za robne rezerve pre žetve objavi da će kupiti 300.000 tona pšenice iz novog roda, što bi povećalo tražnju i podiglo cenu na tržištu, koja je 12 dinara po kilogramu niža od cena na evropskim berzama.

To je, posle sastanka sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, Privredne komore Srbije, Unije pekara i Udruženja Žita Srbije, za Betu izjavio potpredsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Milan Marković.

Na sastanku su bili predstavnici sedam udruženja, koja su nedavo potpisala sporazum sa Ministarstvom poljoprivrede o povećanju subvencija poljoprivrednicima.

Marković je rekao da su izvoznici, koji su prošle godine, u vreme početka rata u Ukrajini, kada je cena pšenice naglo skočila na oko 40 dinara po kilogramu, otkupili veliku količinu u želji da što više zarade.

Vlada Srbije je, međutim, u martu zabranila izvoz, a zatim na pritisak dozvolila izvoz ograničene količine, pa oni nisu uspeli da izvezu kupljeno žito i sada nude niske otkupne cene za rod iz ove godine.

Izvoznici sada, prema rečima Markovića, nižim otkupnim cenama i do 12 dinara po kilogramu u odnosu na evropske berze diktiraju cene na tržištu.

„Ako bi robne rezerve pre žetve objavile da će kupiti 300.000 tona, to bi povećalo tražnju i cena bi krenula na gore“, rekao je Marković.

Dodao je da je dogovoreno da se njihov predlog razmotri, kao i zahtev da se prolongira otplata duga proizvođača firmama, koje su prošle godine kreditirale kupovinu semenske pšenice, mineralnog đubriva i preparata za zaštitu.

I. S.