Ekonomija

MAT: „U oktobru u Srbiji pala proizvodnja prerađivačke industrije, međugodišnje za 2 %“

Photo: Unsplash

U Srbiji je u oktobru ove godine najviše pala proizvodnja prerađivačke industrije, međugodišnje za 2 %, objavljeno je u poslednjem broju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

„Zbog pada proizvodnje prerađivačke industrije u oktobru kumulativni međugodišnji porast je u periodu januar-oktobar smanjen na 2,1 %“, navedeno je u MAT-u.

Dodaje se da je pad ukupne industrijske proizvodnje u oktobru bio simboličan, jer je u okviru rudarstva, sem u eksploataciji ruda metala, ostvaren i međugodišnji porast u eksploataciji uglja.

Pad proizvodnje elektroprivrede i u oktobru je, kako je navedeno, ostao simboličan, ali je broj oblasti prerađivačke industrije u kojima je proizvodnja međugodišnje opala povećan sa 10 u septembru na 14 u oktobru.

Posebno je, kako je istaknuto, produbljen, (11 %) pad proizvodnje prehrambene industrije, koja zahvata oko 20 % ukupne proizvodnje prerađivačke industrije, zatim hemijske industrije (13 %), proizvodnja metalnih proizvoda i uređaja (više od 10 %), a manja je i proizvodnja stalnih saobraćajnih sredstava (brodovi, šinska vozila).

U oktobru je, kako je navedeno, vrednost porasta uvoza bila veća od porasta izvoza, a to je u velikoj meri zasnovano na porastu cena i većeg uvoza robe.

Međugodišnja inflacija je u septembru i oktobru 2022., kao i ranije, bila veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji, ali i manja u Srbiji nego u nekim članicama Evropske unije.

U septembru i oktobru 2022. međugodišnja inflacija je bila 13,6 % i 14,6 % u Srbiji, a 10,9 % i 11,5 % u EU. U poređenju sa Srbijom veću međugodišnju inflaciju imalo je istih osam zemalja EU i u septembru i u oktobru 2022., ali je njihov redosled bio unekoliko drugačiji.

Međugodišnja inflacija je, u oktobru 2022. bila manja u Srbiji nego u Bugarskoj (14,8 %), Češkoj (15,5 %), Poljskoj (16,4 %), Holandiji (16,8 %), Letoniji (21,7 %), Mađarskoj (21,9 %), Litvaniji (22,1 %) i Estoniji (22,5 %).

Da podsetimo, međugodišnja inflacija je u septembru 2022. bila manja u Srbiji nego u Bugarskoj (15,6 %), Poljskoj (15,7 %), Holandiji (17,1 %), Češkoj (17,8 %), Mađarskoj (20,7 %), Letoniji (22 %), Litvaniji (22,5 %) i Estoniji (24,1 %).

I. S.

Up Next

Skupština Srbije završila raspravu o predlogu državnog budžeta, glasanje danas

Don't Miss

Tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Marka N. (18) – u stanu držao oko 3,7 kilograma marihuane

Click to comment

Privreda

Udruženje odgajivača goveda: „Vlasnici malih gazdinstava, posle naplate subvencija prodaju stoku“

Photo: Unsplash

Mala gazdinstva u Srbiji, zbog neisplativosti proizvodnje tovnih bikova i mleka, posle uzimanja subvencija rasprodaju stoku, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević i pozvao državu da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje stočnog fonda.

On je za Betu rekao da se tov bikova ne isplati iako je cena govedine u trgovinama visoka, a da je malim proizvođačima mleka neisplativa proizvodnja jer ih otkupljivači ucenjuju sa cenom od po 25 dinara po litru.

„Država pod hitno mora da zaustavi smanjenje stočnog fonda, veterinar sam i vidim na terenu da poljoprivrednici masovno prodaju krave i bikove, jer je proizvodnja mleka i mesa neisplativa“, rekao je Palamarević.

Dodao je da je on takođe proizvođač mleka, ali spada u velike farmere i da otkupljivači njemu plaćaju mleko 60 dinara i uz premiju države od 19 dinara ta cena mu obezbeđuje zaradu.

Mala gazdinstva, koja imaju po jednu ili nekoliko krava, ali imju veliki udeo u ukupnom stočnom fondu, prema njegovim rečima, ucenjena su i ne mogu da opstanu sa cenom i po 25 dinara po litru mleka, pa rasprodaju krave.

Palamarević je pozvao državu da pod hitno napravi strategiju očuvanja stočnog fonda, jer bez stočarstva nema poljoprivrede, ne može da se obezbedi stajsko đubrivo, jer uz samo mineralno đubrivo nije moguća poljoprivredna proizvodnja.

Uz to, kako je rekao, kada se smanji broj goveda neće imati ko da pojede proizvedenu stočnu hranu.

On je rekao da u Srbiji sada ima oko 150.000 krava, a da je netačan podatak o 220.000, „što znaju i u resornom ministarstvu“.

Mnogi su, prema njegovim rečima, naplaćivali subvencije na nepostojeće krave zbog čega je pooštrena kontrola.

I. S.