Ekonomija

MAT: „Industrijski rast zbog veće proizvodnje u rudarstvu i elektroprivredi“

Photo: Unsplash

U Srbiji se privredna aktivnost u januaru nije osetno oporavila, iako je industrijska proizvodnja u Srbiji u tom mesecu međugodišnje povećana 4,1 %, već je taj rast povukla veća proizvodnja u rudarstvu za 16,3 % i elektroprivredi za 12,5 %, navedeno je u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U sektoru rudarstva, kako je navedeno samo je eksploatacija rude metala povećana za 42,6 %.

Proizvodnja prerađivačke industrije ostala je blizu stagnacije, jer je porast svega 0,2 %. U tom sektoru najveći međugodišnji pad u januaru imala je proizvodnja osnovnih metala (46 %), zatim proizvodnja hemijske industrije (18 %), a drvna industrija (15 %).

Ističe se da je izrazito povećana proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (31 %), uz manja povećanja u još nekim oblastima. Ono što posebno pada u oči među rezultatima na početku ove godine je znatno usporavanje rasta robnog uvoza.

Rast izvoza sada je više nego dvostruko premašio rast vrednosti uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom u januaru od 76 % je ponovo vraćena na prosečni nivo iz 2021. godine.

„U januaru nije zadržano smanjenje inflacije kao u decembru, posle mesečnog porasta u decembru za 0,5 odsto, u januaru je povećanje iznelo 1,4 odsto, tako da je godišnja stopa inflacije podignuta na 15,8 odsto, sa 15,1 odsto koliko je u decembru“, navodi se u tekstu.

U odnosu na prethodni mesec rast cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,5 odsto), alkoholna pića i duvan (2,5 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,6 odsto).

Međugodišnja inflacija je u decembru 2022. i januaru 2023. bila veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji, ali i manja u Srbiji nego u nekim zemljama Evropske unije.

U decembru 2022. i januaru 2023. međugodišnja inflacija je u Srbiji iznela 14,6 odsto i 15,2 odsto, a 10,4 odsto i 10 odsto u Evropskoj uniji.

U poređenju sa Srbijom veću međugodišnju inflaciju imalo je sedam zemalja Evropske unije u decembru 2022, a šest zemalja Evropske unije u januaru 2023.

Međugodišnja inflacija je u decembru 2022. bila manja u Srbiji nego u Slovačkoj (15 odsto), Poljskoj (15,3 odsto), Češkoj (16,8 odsto), Estoniji (17,5 odsto), Litvaniji (20 odsto), Letoniji (20,7 odsto) i Mađarskoj (25 odsto).

U januaru 2023. godine međugodišnja inflacija je bila manja u Srbiji nego u Poljskoj (15,9 odsto), Litvaniji (18,5 odsto), Estoniji (18,6 odsto), Češkoj (19,1 odsto), Letoniji (21,4 odsto) i Mađarskoj (26,2 odsto).

I. S.

Investiranje

Srbija sa EIB potpisala grant od 175 miliona evra, druga tranša za brzu prugu Beograd – Niš

Photo: Unsplash

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević Srbije izjavila je da će bespovratna pomoć EU u iznosu od 174,6 miliona evra za ovaj deo pruge doprineti značajnom poboljšanju bezbednosti putničkog saobraćaja u Srbiji, skraćenju dužine putovanja, bržem prevozu robe i smanjenju troškova održavanja železničke infrastrukture.

„Zbog svega toga, putovanja i transport robe vozom biće privlačniji i građanima i privredi. I na ovaj način, naša država, u partnerstvu sa EU i uz njenu podršku, ostvaruje svoje nastojanje da se infrastrukturno poveže sa susednim državama i sa čitavom Evropskom unijom i time doprinese sveupnom razvoju Srbije“, naglasila je Miščević.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić zahvalio je EIB na podršci srpskim železničkim projektima i istakao da će ovaj sektor biti prioritet za zemlju u narednom periodu.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre je rekao je da nova železnica koju finansira EU menja stvarnost na terenu na pozitivan način i vodi nas u novu budućnost.

„Dok je trenutno za putovanje od Beograda do Niša potreban skoro ceo radni dan, to će – kada projekat bude završen – trajati samo sat i 40 minuta. Za ovo vreme možete pogledati lep film dok putujete. Ovaj projekat omoguć́ava budućnost u kojoj su ljudi bliži, bolje povezani unutar Srbije, ali i Evrope i regiona. Ova nova pruga će otvoriti mnoga nova radna mesta i podstaći privredni rast“, kazao je on.

Podseća se da je u poslednjih 10 godina EIB širom sveta podržala železnički sektor sa više od 39 milijardi evra, pomažući izgradnju i unapređenje gotovo 2.000 kilometara pruga i 304 stanice.

Kao vodeći finansijer strateških železničkih deonica na Zapadnom Balkanu, EIB je u železnički sektor uložila preko 1,2 milijarde evra, podržavajući regionalnu saradnju i povezivanje.

I. S.