Realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u januaru i februaru ove godine iznosi 3 % na bazi visokofrekventnih indikatora, ističe se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT)
Autori ovog makroekonomskog biltena ističu da su ekonomski rezultati ufebruaru nešto slabiji zbog toga što februar ove godine ima manje radnih dana nego prethodni, zbog spoljnih recesionih pritisaka i na kraju zbog blokada, protesta studenata i bojkota trgovinskih lanaca.
Industrijska proizvodnja u u februaru 2025. godine smanjena za 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Ukupna industrijska proizvodnja je u periodu januar-februar bila za 0,7 odsto niža u odnosu na isti period lane.
Od tri industrijska sektora, samo je rudarstvo u prva dva meseca doprinosilo rastu industrije, za 0,5 procentnih poena.
Prerađivačka industrija je imala negativan doprinos od 0,1 procentnog poena, a Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa 1,1 procentnim poenom.
Proizvodnja struje je bila u padu od decembra 2023. do sredine prošle godine, od kada pokazuje znake oporavka, navodi se u analizi, uz napomenu da je u prva dva meseca proizvodnja u hidroelektranama bila za više od 31 odsto manja nego u istim mesecima prošle godine. Zbog poboljšanje hidrologije očekuje se rast proizvodnje struje u HE od aprila.
Industrijska proizvodnja je izložena negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja, koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine…), posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni.
Tračak optimizma zbog završenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj te potencijalnih promena u fiskalnim pravilima i drugim ekonomskim politikama potrebnim za „oživljavanje“ odbrambene infrastrukture i ekonomskog rasta potkopava trgovinski rat sa SAD, koji je eskalirao uvođenjem drakonskih carinskih stopa od strane SAD početkom aprila. Za EU carinska stopa je uvećana na 20 odsto, a u još težu situaciju je uveden suficitarni evropski automobilski sektor, za koji će carinska stopa SAD-a iznositi 25 odsto, navode su MAT-u.
U takvim uslovima, za srpsku industriju pozitivno je što je u februaru počela proizvodnja u Fijatovoj fabrici, pa je proizvodnja motornih vozila i prikolica u februaru je bio najveći od maja 2019. godine. Međugodišnji rast ove oblasti iznosio je 9,8 odsto, tako da je ona doprinosila ukupnom rastu prerađivačkog sektora u februaru sa 0,55 procentnih poena.
Drugi veliki rizik za industriju predstavlja pretnja sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu.
U februaru je prerađivačka industrija zabeležila međugodišnji pad od 2,5 odsto, a od oktobra prošle godine mesečni pad proizvodnje iznosi oko 0,2 odsto.
Na februarski pad prerađivačke industrije najviše je uticao pad u proizvodnji električne opreme (-16,9 odsto) i proizvodnji nepomenutih mašina i nepomenute opreme (pad od -18,9 odsto).
Dodatno, padu iproizvodnje je doprineo i pad proizvodnje koksa i derivata nafte (-15,4 odsto). Međutim, ovde je uzrok pada nagomilavanje zaliha u prošlom februaru zbog remonta rafinerije, pa će već od marta ova industrijska oblast verovatno dporinositi međugodišnjem rastu.
U februaru su značajniji međugodišnji rast proizvodnje ostvarili proizvodnja gume i plastike, osnovnih metala i računara i elektronskih proizvoda.
Spoljnotrgovinska razmena
U februaru je spoljnotrgovinska razmena povećana osmi mesec zaredom, ali uz pogoršanje strukture.
Robni izvoz je smanjen za 4,1 odsto i iznosio je 2,4 milijarde evra, dok j euvoz povećan za sedma odsto i dostigao je 3,45 milijardi evra. Posledično, robni defciit je uvećan skoro za 47 odsto na više od milijardu evra.
Za prva dva meseca deficit u robnoj razmeni dostigao 1,76 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom je sa 79,9 odsto odsto prošle godine pala na 72,9 odsto u periodu januar-februar ove godine.
Prerađivačka industrija, najznačajniji izvozni sektor, je u prva dve meseca zabeležila pad izvoza od jedan odsto, a rudarstvo 6,5 odsto. Istovremeno je proizvodnja električne energije povećan za 37 odsto ili za skoro 50 miliona evra.
Geografski posmatrano, EU je činila 56 odsto robne razmene Srbije u prva dva meseca ove godine, što je pad sa 60 odsto iz istog perioda lane.
S druge strane, Kina je postala drugi trgovinski partner sa udelom od 10,5 odsto u ukupnoj razmeni. Na uvoznoj strani, Kina je pretekla Nemačku sa udelom od 13,8 odsto.
Pozivajući se na visokofrekventne indikatore, MAT ocenjuje da je privredni rast u prva dva meseca iznosio tri odsto, što je 2,5 procentnih poena manje nego u istom periodu prošle godine.
Skoro celokupan doprinos rastu dale su usluge, dok industrija i poljoprivreda stagniraju.
Vrednost prometa robe u trgovini na malo u februaru 2025. bila je za tri odsto nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine, ali je u stalnim cenama promet smanjen za 0,5 odsto.
Ako se izoluje efekat kalendara u februaru, maloprodaja je zapravo ostvarila međugodišnji rast od 1,3 odsto.
Inflacija
Inflacija je u februaru smajena na 4,5 odsto međugodišnje što znači da se opet našla u okviru ciljanog koridora Narodne banke Srbije.
Mesečna inflacija je u februaru 2025. smanjena isključivo pod uticajem bazne komponente, dok je nebazna komponenta delovala u suprotnom smeru.
Nebazna inflacija u najširem smislu obuhvata rast cena: 1. energije, 2. prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića), i 3. alkoholnih pića i cigareta.
U okviru nebazne komponente najveći doprinos mesečnoj inflaciji dalo je povećanje cena akciznih proizvoda. Najveći doprinos dalo je poskupljenje duvana od 2,5 odsto (doprinos mesečnoj inflaciji od 0,11 procentnih poena), kafe od 7,6 odsto (doprinos od 0,11 p.p.), goriva i maziva za putničke automobile od 1,2 odsto (doprinos od 0,07 p.p.) i alkoholnih pića od 1,4 odsto (doprinos mesečnoj inflaciji od 0,038 p.p.).
Među nebaznim proizvodima i uslugama, najveći doprinos inflaciji dala su poskupljenja u restoranima i kafeima, poskupljenja poštanskih i bankarskih naknada i poskupljenje lekova.
