Društvenim mrežama kruži tvrdnja da se rak može sprečiti, ako jedemo određene vrste voća. Da li je to istina?
Kod jedne od pet osoba će se tokom života razviti rak. Iako danas postoji mnogo terapija za borbu protiv te bolesti, milioni ljudi i dalje umiru od raka: prema podacima SZO samo u 2022. deset miliona širom sveta.
Ujedno se stalno pojavljuju tvrdnje da se rak može sprečiti, ako se jede određena vrsta hrane. Tim za proveru činjenica DW je detaljnije preispitao jednu od tih tvrdnji i istražio ulogu koju ishrana igra u prevenciji raka.
Tvrdnja: Jedan korisnik društvene mreže X tvrdi da se rak može sprečiti ako se jedu dve vrste voća: maline i smokve. On je podelio i video koji je pogledan više od tri miliona puta.
Istraživanje DW-a pokazuje da je ta tvrdnja lažna.
U video-snimku Patrik Kvilin, američki autor i nutricionista, tvrdi da su crne maline „pravi lek“ i da sprečavaju rak. Objavljeni video-snimak je u stvari deo iz dokumentarnog serijala pod nazivom „Istina o raku – globalna potraga“. Tu se, između ostalog, predstavljaju navodno prirodni lekovi za rak, ali i kritikuju farmaceutske kompanije kao mašinerije za pravljenje novca.
Kvilin tvrdi da su crne maline naročito pune takozvanih antocijanina i antioksidanata, što navodno obezbeđuje da ćelije raka same sebe unište.
Da li crne maline ubijaju ćelije raka?
Postoji mnogo različitih sekundarnih biljnih supstanci u voću, povrću i salatama koje su zdrave, objašnjava za DW Juta Hibner, profesorka integrativne onkologije na Univerzitetu u Jeni u Nemačkoj.
Međutim, krajnje je pogrešno tvrditi da pojedine vrste hrane definitivno mogu da spreče pojavu raka.
Nedostaju naučne studije na ljudima.
Studije koje se sprovode isključivo u laboratoriji i u kojima, na primer, mogu da se koriste određene veštačke koncentracije sastojaka, ali i eksperimenti na životinjama, pokazuju da maline imaju antioksidativna i antiinflamatorna svojstva koja mogu da ubijaju ćelije raka.
Ali, te studije se ne mogu jedan kroz jedan preslikati na ljudsko telo, kaže Hibner.
Mi imamo drugačiji metabolizam i različite procese izlučivanja, objašnjava nemačka profesorka i dodaje da se prvo mora pronaći određena, podnošljiva doza pojedinačnih aktivnih sastojaka. Pored toga, veoma je teško sprovesti odgovarajuće studije na ljudima.Takve studije bi onda morale da traju deset do dvadeset godina, tokom kojih ljudi ne bi jeli jednu određenu vrstu voća. I upravo je to problem: u studiji koja traje nekoliko godina, ljudi bi jeli i drugu hranu, a tada se ne bi moglo jasno proceniti da li konzumacija crnih malina ili nekih drugih namirnica utiče na mogući nastanak raka.
Smokve protiv raka?
U istom video-snimku, Kvilin govori i o čudesnim efektima smokava protiv razvoja raka.
Ukupno 27 studija sugeriše da smokve imaju barem potencijal da spreče rak ili da se koriste u terapiji raka. Međutim, tu postoji isti problem kao i sa crnim malinama kada su u pitanju studije na ljudima.
Prema laboratorijskoj studiji iz 2021. godine, lateks sa stabala smokava, na primer, može da inhibira rak dojke. Ali – nedostaju studije na ljudima.
Ne postoje namirnice koje definitivno mogu da spreče rak, kaže za DW Maksin Lenca, zdravstvena menadžerka u Engleskom centru za istraživanje raka u Velikoj Britaniji (Cancer Research UK). Celokupna ishrana mnogo je važnija od pojedinačnih namirnica ili sastojaka.
Moguće je smanjiti rizik od pojave raka
Brošura Nemačka pomoć za borbu protiv raka preporučuje savete o ishrani Nemačkog društva za ishranu. Prema njima, zdrava ishrana podrazumeva da je tri četvrtine hrane biljnog, a četvrtina životinjskog porekla.
Dodatni koraci koje ljudi mogu da preduzmu kako bi smanjili rizik od pojave raka podrazumeva da se ne puši, da se manje konzumira alkohol, kao i zaštita od sunca, kaže Maksin Lenca.
Juta Hibner tome dodaje i sport, odnosno fizičku aktivnost. Ali i naglašava: Nemoguće je potpuno sprečiti rak. Može samo da se pokuša da se smanji rizik, ali nije moguće da se to potpuno izbegne.
Ko je Patrik Kvilin?
U video-snimku se ispred njegovog imena navodi „dr“, što bi mnoge korisnike moglo da navede da pretpostave da je on doktor. Međutim, istraživanje DW-a pokazuje da on nije lekar, već da je studirao nutricionističke nauke, a doktorirao filozofiju. On, dakle, nema ni medicinsko obrazovanje, niti je sproveo bilo kakvo istraživanje o razvoju raka.
Kvilin već godinama redovno objavljuje savete o ishrani u vezi sa rakom na svojim nalozima na društvenim mrežama koje prati nekoliko hiljada ljudi. Još od devedesetih godina objavio je brojne knjige na tu temu. Na naš upit u vezi s njegovom tvrdnjom da se rak može sprečiti konzumiranjem određene hrane, nije odgovorio.
