Počela berba malina – Koja je cena malina?

Goran Glavonjić iz dragačevskog sela Viča ima zasade pod ovim voćem na površini od tri hektara. Prinos je obećevao sve do pre nekoliko dana, kada je vreli talas poprilično desetekovao količinu roda.

Imam mlade zasade, koji su baš dobro bili poneli uprkos nevremenu koje je bilo. Nadali smo se da će ova godina konačno nas izvući, jer smo prethodne dve bukvalno poslovali sa gubitkom zbog niske cene. Međutim, tokom prethodnih deset dana vreli talas je dosta toga upropastio. Uticao i na rod i na kvalitet. Ranije smo ubirali oko 10 tona, a sada mislim da ćemo jedva da izvučemo četiri, kaže Goran za RINU.

Ovaj domaćin trudi se da njegova malina bude najboljeg kvaliteta, stoga koristi samo organske preparate. Posla u voćnjaku, kako kaže, ima tokom čitve godine, a naravno najintenzivnije je za vreme berbe. Ipak, jako je teško  malinarima da opstanu u proizvodnji, jer vrlo često zarada ne pokriva čak ni one troškove koji su uloženi.

Počeli smo da predajemo prve kilograme maline ove godine, prva cena je bila 300 dinara, sada je već 350. Nadamo se da će još rasti, jer u suprotnom nas nema nigde. Radimo, mučimo se i još budemo u minusu. Neka cena da pokrijemo osnovne troškove je oko 400 dinara, mada sada kada maline ima baš malo, ne znam ni da li bi nas 600 dinara po kilogramu spasilo, kaže ovaj malinar.

Veliki problem osim roda i otkupne cene, domaćinima koji se bave malinarstvom već godinama unazad predstavlja radna snaga. Za razliku od nekih ranijih vremena, sada je radnike jako teško naći.

Ja sam ove godine angažovao radnike iz Svrljiga i Bele Palanke, jako su vredni i dobri. Dnevnica je 5.000 dinara, i naravno imaju smeštaj, plaćen prevoz da dođu, tri kvalitena obroka, kafu, piće. Sve ono što mi jedemo, jedu i oni. Ja prvi radim u nadnici i znam kako je to, stoga se trudim da kad kod mene dođu radnici, da ih makismalno ispoštujem i da imaju sve najbolje uslove, koje ja možda i nisam imao, kaže Glavonjić.

Goranu nudili radnike iz Pakistana za dnevnicu 3.500 – nije prihvatio

Dodaje da još odavno radnici za branje malina se ne mogu naći u Lučanima i susednim mestima, već da stižu iz nekih udaljenih gradova i opština kao što je to upravo kod njega slučaj. Takođe, imao je jednu ponudu koju nije prihvatio.

Zvala me je neka agencija iz Beograda, nudili su neke radnike Pakistance koji rade za dnvenicu od 3.500 dinara, ali ja nisam smeo da se usudim na taj potez. Prvo nisam siguran kako bi se sa njima sporazumeo, drugo – diskutabilno je da li oni uopšte znaju kako se bere malina i da li mogu vrućine da podnesu. Tako da sam se sa ja odlučio za naše ljude, koji su i ranijih godina bili kod mene, zaključuje Goran.