Ekonomija

Kristin Lagard: „Inflacija u Evropi još nije dostigla vrhunac“

Photo: Unsplash

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je u Evropskom parlamentu da nije uverena u to da je inflacija dostigla vrhunac nakon što je prešla najviše zabeležene nivoe u evrozoni.

Lagard je takođe rekla evropskim poslanicama da ECB nije gotova sa podizanjem kamatne stope čiji je cilj ublažavanje efekata povećavanja cena.

Prema njenim rečima, previše je neizvesnosti da bi se znalo da li će inflacija koja je u oktobru iznosila 10,6 odsto, uskoro pasti u 19 zemalja koje koriste evro.

Kada se pogleda u ono što tera cene da skaču, „nevezano na to da li se radi o hrani ili robi široke potrošnje ili o energentima, mi ne vidimo komponente ili smer koji bi me naterao da poverujem da smo dostigli vrhunac inflatornih kretanja i da će inflacija ubrzo opasti“, rekla je Lagard.

To, prema njenim rečima, znači da će ECB „nastaviti da kroti inflaciju svim oruđima koja joj stoje na raspolaganju“, a primarno kroz povećanje kamatne stope, dodala je ona u obraćanju Komiteta za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta.

Nakon trećeg velikog povećanja kamatne stope u oktobru, što je najbrži ikada zabeležen ritam njihovog skakanja naviše, ECB, kako je Lagard rekla, očekuje da će „dodatno povećavati stope, do nivoa koji je neophodan kako bi se obezbedilo da se inflacija u dogledno vreme vrati na srednjoročni projektovani procenat od dva odsto“.

ECB se pridružila Federalnim rezervama SAD i drugim centralnim bankama širom sveta u brzom podizanju kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije koja je podivljala dok se globalna ekonomija prvo oporavljala od pandemije kovida-19 a onda se pogoršala usled invazije Rusije na Ukrajinu koja je izazvala rat u toj zemlji.

Centralne banke rizikuju da dovedu ekonomije država u recesiju dok se svet bori sa energetskom krizom, rastom cena hrane i slabljenjem valuta u odnosu na dolar.

I. S.

Up Next

Uhapšen muškarac iz Novog Pazara – policija pronašla kokain i više od 7.000 evra

Don't Miss

Ulazak na stadion imao poseban režim – Lalić do detalja objasnio sam ulazak na stadion

Click to comment

Privreda

Udruženje odgajivača goveda: „Vlasnici malih gazdinstava, posle naplate subvencija prodaju stoku“

Photo: Unsplash

Mala gazdinstva u Srbiji, zbog neisplativosti proizvodnje tovnih bikova i mleka, posle uzimanja subvencija rasprodaju stoku, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević i pozvao državu da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje stočnog fonda.

On je za Betu rekao da se tov bikova ne isplati iako je cena govedine u trgovinama visoka, a da je malim proizvođačima mleka neisplativa proizvodnja jer ih otkupljivači ucenjuju sa cenom od po 25 dinara po litru.

„Država pod hitno mora da zaustavi smanjenje stočnog fonda, veterinar sam i vidim na terenu da poljoprivrednici masovno prodaju krave i bikove, jer je proizvodnja mleka i mesa neisplativa“, rekao je Palamarević.

Dodao je da je on takođe proizvođač mleka, ali spada u velike farmere i da otkupljivači njemu plaćaju mleko 60 dinara i uz premiju države od 19 dinara ta cena mu obezbeđuje zaradu.

Mala gazdinstva, koja imaju po jednu ili nekoliko krava, ali imju veliki udeo u ukupnom stočnom fondu, prema njegovim rečima, ucenjena su i ne mogu da opstanu sa cenom i po 25 dinara po litru mleka, pa rasprodaju krave.

Palamarević je pozvao državu da pod hitno napravi strategiju očuvanja stočnog fonda, jer bez stočarstva nema poljoprivrede, ne može da se obezbedi stajsko đubrivo, jer uz samo mineralno đubrivo nije moguća poljoprivredna proizvodnja.

Uz to, kako je rekao, kada se smanji broj goveda neće imati ko da pojede proizvedenu stočnu hranu.

On je rekao da u Srbiji sada ima oko 150.000 krava, a da je netačan podatak o 220.000, „što znaju i u resornom ministarstvu“.

Mnogi su, prema njegovim rečima, naplaćivali subvencije na nepostojeće krave zbog čega je pooštrena kontrola.

I. S.