Koliko breskvi dnevno je zdravo? – stručnjaci otkrivaju idealnu dnevnu meru

Koliko bresaka je zdravo pojesti dnevno?

Prema njegovim rečima, za većinu ljudi sasvim je u redu da jedu breskve svaki dan, a razumno je pojesti jednu do dve.

Jedenje bresaka svakog dana je sasvim u redu za većinu ljudi. Jedna do dve srednje breskve dnevno je razumna količina za većinu zdravih odraslih osoba. To obezbeđuje oko 70 do 140 kalorija i 2 do 4 grama vlakana, u zavisnosti od veličine breskve,  kaže Džejmi Li Makintajer.

Nutritivni profil breskve

Jedna srednja breskva od 147 grama sadrži:

Kalorije – 68

Ugljeni hidrati – 15 grama (g)

Dijetetska vlakna – 2 g

Ukupno šećera – 12 g

Dodati šećer – 0 g

Proteini – 1 g

Ukupno masti – 0 g

Zasićene masti – 0 g

Holesterol – 0 g

Natrijum – 19 mg

Vitamin C – 6 mg

Vitamin A – 35 mcg

Kalijum – 179 mg.

Zdravstvene koristi breskve

Breskva poboljšava varenje

Breskve pružaju blagi izvor dijetetskih vlakana, što doprinosi zdravoj probavi i redovnoj stolici. Jedna srednja breskva sadrži oko 2 grama vlakana, uključujući i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, kaže Makintajer za sajt Iting vel (Eating Well).

Rastvorljiva vlakna hrane korisne bakterije u crevima, dok nerastvorljiva vlakna pomažu u kretanju otpada kroz digestivni trakt.

Breskva smanjuje upalu

Hronična upala je pokretač mnogih bolesti. Breskve sadrže razne fitonutrijente, poput beta-karotena, antocijanina i luteina. Imaju i malo vitamina C, koji je snažan antioksidans.

Ova jedinjenja pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, koji bi, inače, doprineo nekim bolestima, kaže Makintajer.

Dodaje da obavezno treba jesti koru da bi se iskoristile sve blagodeti ovog voća – veliki deo vlakana i antioksidanata nalazi se u samoj kori.

Može da snizi krvni pritisak

Hrana bogata kalijumom, poput bresaka, može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Kalijum ublažava efekte natrijuma u ​​telu i može opustiti krvne sudove.

Breskve sadrže mnoštvo drugih hranljivih materija, koje takođe podržavaju zdravlje srca.

Breskve nude kalijum, vitamin C, vlakna i beta karoten, koji zajedno pomažu u snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju nivoa holesterola, a mogu smanjiti i ukupni rizik od srčanih oboljenja kada se redovno jedu kao deo ishrane i načina života koji su zdravi za srce, objašnjava Makintajer.

Breskva podržava zdrav nivo šećera u krvi

Breskva srednje veličine ima samo oko 15 grama ukupnih ugljenih hidrata, dok na primer, jedna srednja jabuka ima oko 25 grama.

Iako osobe sa dijabetesom mogu da uživaju u svakom voću, breskve mogu da olakšaju održavanje ravnoteže šećera u krvi, posebno ako se jedu sa hranom bogatom proteinima i mastima.

Korisna za vid

Beta-karoten, lutein i zeaksantin su karotenoidi koji breskvama daju crvenu i žutu nijansu.

Deluju i kao moćni antioksidansi, štiteći oči od oksidativnog oštećenja. Studije pokazuju da visok unos luteina i zeaksantina štiti od katarakte i makularne degeneracije u starosti, vodećeg uzroka gubitka vida kod starijih osoba

Ko ne bi smeo da jede breskve?

Breskve su bezbedne za većinu ljudi, dok bi određene grupe ljudi trebalo da ih ograniče ili potpuno izbegavaju. Osobe sa alergijom na breskve moraju u potpunosti da izbegavaju da ih jedu, kaže Stejsi Vudson, magistar nauka, registrovani dijetetičar.

Breskve pripadaju porodici koštunjavog voća, zajedno sa nektarinama, šljivama i trešnjama. Ako imate alergije na koštunjavo voće, veći je rizik od alergije na breskve, pa se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što uvedete breskve u ishranu.

Pošto breskve sadrže kalijum, mogle bi biti loše za osobe koje uzimaju diuretike koji zadržavaju kalijum, kao što je spironolakton. Sadrže oko 4 odsto preporučenog dnevnog unosa kalijuma, pa se treba konsultovati sa lekarom da li je u redu jesti breskve, dok se uzima ovaj lek.

Oprez je potreban i za osobe koje imaju sindrom iritabilnog creva. Bele i žute breskve imaju visok sadržaj FODMAP-ova (fermentabilnih oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola), što može da pogorša simptome sindroma iritabilnog creva.

Kakva breskva je najbolja za jelo?

Registrovana dijetetičarka Maksin Smit iz Klinike u Klivlendu objašnjava da pri kupovini bresaka treba koristiti nos. Breskve slatkog mirisa su obično najzrelije i najukusnije.

Ako su breskve veoma čvrste i nemaju mnogo arome, ostavite ih da sazru na sobnoj temperaturi nekoliko dana. Da biste sprečili da se zrele breskve pokvare, stavite ih u frižider. Takođe možete iseći i zamrznuti sveže breskve za kasniju upotrebu, kaže ona. Dodaje: Sveže breskve imaju tendenciju da budu bogatije antioksidansima od konzerviranih, a konzervirane breskve se često ljušte, što je propuštena prilika, jer se u mekoj, dlakavoj kožici nalazi mnogo  antioksidanata, rekla je Maksin Smit.