Magazin

Ko bolje prolazi namrgođeni ili ljubazni?

Unsplash

Možda vam se čini da živimo u doba opšte nervoze, namrgođenosti i besa, ali nauka je utvrdila da ako smo ljubazni prema okolini, velika je verovatnoća da će nam biti uzvraćeno na isti način.

Naučnici sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji sproveli su dva eksperimenta u kom su volonteri pridržavali vrata na javnom mestu strancima.

U prvom eksperimentu, volonteri su gledali u oči osobu kojoj su pridržavali vrata i smešili joj se. U drugom, gledali su u telefon. Očekivano, prva grupa volontera dobila je znatno više povratnih reakcija, u vidu osmeha i zahvalnosti prolaznika. I ne samo da osmeh izaziva osmeh, već i usluga rađa protivuslugu. Ovo su naučnici utvrdili kada su sproveli naknadan eksperiment u kom je volonterima ispala olovka iz ruke dok su pridržavali vrata.

Ako su se pritom osmehivali, bila je znatno veća verovatnoća da će im prolaznik pomoći da podignu olovku sa poda.

Dakle, ljubaznost, osmeh i kontakt očima povećavaju šansu da će vam neznanac pomoći, a osim toga, imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje jer snižavaju stres.

Aktuelno

Hrvati ubedljivo najdeblji narod u Evropi

Pixabay

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja Službe za promicanje zdravlja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

Hrvati su najdeblja nacija u Evropi. Statistika istraživanja pokazala je da 64 odsto građana ne veruje deklaracijama proizvoda ili ih uopšte ne čita.

Štaviše, istraživanja pokazuju da problem sa gojaznošću počinje u detinjstvu jer se ne usvajaju zdrave navike u ishrani. Glavni faktor ovakvih rezultata je ubrzan tempo života, izloženost stresu, u kojem Hrvati smatraju da nema dovoljno vremena za uravnoteženu ishranu.

S druge strane, jedan od najrasprostranjenijih stereotipa je da je zdrava ishrana preskupa i nedostižna. Pozitivan uticaj tehnologije na ishranu.

S obzirom na statistiku, ne čudi što je tema uravnotežene ishrane česta u javnosti, pa mnogi nutricionisti i stručnjaci sugerišu da rešenje i put do zdravlja ne leži u ishrani, već u unosu namirnica koje su bogate hranljivim sastojcima.

Iako zvuči jednostavno, koncept uravnotežene ishrane je često pogrešno shvaćen, pa se postavlja pitanje šta to uopšte znači.

Hrvatski zavod za javno zdravstvo izdao je niz preporuka koje ukratko objašnjavaju da uravnotežena ishrana podrazumeva dovoljan unos žitarica, voća i povrća, mleka i mesa, kao i jaja i mahunarki.

Svakog dana treba da obogatite tanjir ovim namirnicama uz dovoljnu hidrataciju organizma, odnosno predlaže se minimalno osam čaša vode dnevno.

Tehnologija koja je sada široko rasprostranjena i dostupna na pametnim telefonima omogućava potrošačima da unapred planiraju ishranu, što je prvi korak ka zdravlju.

Kvalitetan izbor prehrambenih proizvoda nikada nije bio dostupniji, a izbor raznovrsniji.