Kardiolozi otkrivaju: Ovo je „recept“ za zdravo srce, primenite ga

Dr Darijus Farzad, kardiolog u „Jefferson Health“, opisao je ishranu kao „ogroman deo slagalice“ kada je reč o zdravlju srca i krvnih sudova.

Sa pacijentima sve češće razgovaramo o mediteranskom načinu života. To u praksi znači izbegavanje pržene hrane, velikih količina slatkiša, gaziranih pića, prerađene hrane i praznih ugljenih hidrata, poput bele testenine i pirinča, objasnio je.

Umesto toga, savetuje se uključivanje više voća, povrća, orašastih plodova, maslinovog ulja i nemasnog mesa, uz smanjenje unosa putera i crvenog mesa.

Prednosti mediteranske ishrane

Viša dijetetičarka organizacije „British Heart Foundation“, Trejsi Parker, slaže se sa ovim preporukama.

Bez obzira na to da li ste pod povećanim rizikom ili ne, zdrav način života koji uključuje uravnoteženu ishranu poput mediteranske može da pomogne u smanjenju rizika od razvoja srčanih i bolesti krvnih sudova, rekla je. Dodala je da mediteranska ishrana može pomoći i u smanjenju drugih faktora rizika, uključujući dijabetes tipa 2, gojaznost, visok krvni pritisak i povišen holesterol.

To je lako postići. Potrudite se da jedete puno voća i povrća, pasulja, sočiva, celovitih žitarica, ribe, orašastih plodova i semenki, uz nešto mlečnih proizvoda sa niskim udelom masti i masti iz nezasićenih izvora poput maslinovog ulja. Takođe je važno smanjiti unos prerađenog mesa, soli i slatkiša, dodala je Parker.

Organizacija „Heart UK“ ističe da mediteranska ishrana, iako nije ishrana sa niskim udelom masti, sadrži znatno manje zasićenih masti. Bogata je povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima, celovitim žitaricama, ribom i nezasićenim mastima poput maslinovog ulja.

Zbog toga se preporučuje smanjenje unosa svinjske masti, belog hleba, slatkih keksa i kolača, čokolade, čipsa, peciva, kobasica i masnih sireva, uz podsticanje konzumacije celovitih žitarica, maslinovog ulja, ovsenih pahuljica, neslanih orašastih plodova, sočiva, pasulja, nemasnog mesa i mlečnih proizvoda sa smanjenim udelom masti.

Vežbanje i prestanak pušenja

Dr Farzad je naglasio da je i fizička aktivnost važan deo zdravog načina života.

Ljudima savetujem da vežbaju najmanje pet dana nedeljno, od 30 do 60 minuta, tako da im se ubrza rad srca, rekao je.

Ipak, kao najvažniji korak za zdravlje srca istakao je prestanak pušenja, nazivajući ga „najvažnijom i najvećom stvari“ koju osoba može da uradi za svoje zdravlje. Prema „British Heart Foundation“, pušenje oštećuje srce i krvne sudove, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i može doprineti začepljenju arterija i smanjenju protoka krvi.

Otrovne hemikalije iz cigareta mogu oštetiti zidove arterija, zbog čega se na njima lakše talože masne naslage. To značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Pušenje takođe povećava verovatnoću stvaranja krvnih ugrušaka, podiže puls i krvni pritisak i smanjuje količinu kiseonika koja dolazi do ostatka tela.