Šećer u svakodnevnoj ishrani treba svesti na minimum. To nije neophodno samo ako želite da izgubite na kilaži, već i ako imate problem sa crevnom kandidom, ako osećate hronični umor, isrpljeni ste i kada je narušena PH ravnoteža organizma.

– Potpuno izbacivanje šećera iz ishrane se preporučuje kod kancerogenih oboljenja, oboljenja štitne žlezde i generalno ako želimo da se detoksikujemo. Danas je jako prisutan problem sa insulinskom rezistencijom koji je u uskoj vezi sa konzumacijom prostog šećera. Prekomerno konzumiranje šećera može dovesti do ćelijske disfunkcije i upale, karijesa, dijabetesa, gojaznosti – kaže za Politiku nutricinista Ana Todorović.

Glukoza je vrsta šećera koju mozak koristi kao gorivo i ukoliko dođe do deficita može doći do nepovoljnog uticaja na pažnju, koncetraciju i kognitivne funkcije.

– Zdravoj, normalno uhranjenoj osobi potrebno je 130 grama glukoze dnevno da bi mozak imao neophodno gorivo. Toliko je potrebno i to je moguće ostvariti kroz dobro izbalansirane obroke. Važno je da glukoza potiče iz hrane koja je izvor ugljenih hidrata, a i organizam je stvara iz izvora koji ne sadrže ugljene hidrate. Do 25 grama šećera je tolerantno, ali iz zdravih izvora, sve preko te količine šećera je previše – objašnjava sagovornica Politike.

Najbolji način odvikavanja od šećera predstavlja da ga potpuno izostavimo iz ishrane na određeni period. Tu se pre svega, kaže Todorović, misli na industrijske šećere, beli hleb, beli pirinač i testenine, peciva, slatkiše, gazirana i energetska pića, kupovne voćne jogurte i žitarice sa raznim ukusima. Organizmu je potrebna adekvatna zamena, a tu spadaju žitarice od punog zrna, integralni pirinač, voće i povrće poput šargarepe, batat krompira, meso, ribu i jaja.

– Ovo su namirnice odakle organizam crpi složene resurse ugljenih hidrata od kojih će se formirati molekuli glukoze neophodne za kognitivne funkcije. Treba dati u ishrani i prednost kokosovom šećeru, medu, agavi koji u sebi sadrže i pregršt minerala koji imaju odličan uticaj na organizam. Stevija predstavlja zdravu opciju prirodnog zaslađivača, ali je specifičnog ukusa. Postoje mnogi veštački zaslađivači čija konstantna upotreba nije poželjna zbog nekih naučnih tvrdnji da imaju kancerogeno dejstvo. Svakako je uvek stvar količine i učestalosti upotrebe – kaže Todorović koja naglašava i da kad prestanete sa šećerom izoštravaju se ukusi i počinje da prija hrana koja sadrže začine poput bosiljka, origana, majčine dušice.

Prema njenim rečima posebno su u ovoj fazi korisne namirnice kao što su ovsene pahuljice, mladi sir i jogurt, voće poput jabuke, kruške, mandarine, banana, malina, kupina, borovnica, urme, cvekla, šargarepa, boranija, slatki kupus, batat krompir, čičoka…

– Od začina veoma je dragocen cimet koji ublažava potrebu za slatkim – zaključuje sagovornica Politike uz preporuku da imate redovne obroke, jer je nepisano pravilo da ljudi posežu za slatkim kada propuste doručak, kada su umorni i iscrpljeni.