Nedostatak adekvatnog sna je sastavni deo života mnogih.
Leonardo da Vinči je bio poznat po tome da je malo spavao. Trebalo mu je mnogo vremena da razvije svoje ideje – vremena koje često nije imao. Budući da je hteo da iskoristi maksimum vremena za rad, a minimum za spavanje, morao je da napravi plan spavanja kako bi njegovo telo, a posebno um, moglo normalno da finkcioniše. Po tome što je malo spavao poznat je i Nikola Tesla.
Taj plan je podrazumevao da razbije normalan period noćnog odmora na nekoliko delova – odnosno na više faza, što je dovelo do toga da spava nekoliko puta tokom dana – tako je Da Vinči spavao 15 minuta na svaka četiri sata, odnosno samo sat i po dnevno. Vreme koje je uštedeo na odmaranju koristio je za kreativan rad i to godinama, a da nikad nije osetio umor.
Poznato je da, fiziološki, najproduktivnije vreme za rad i kreativnost prati period sna. To je vreme kada su umni i radni kapacitet neke osobe na vrhuncu. Kada se budno stanje prekida na svaka četiri sata kratkim periodom sna, dolazi do povećanja kapaciteta za rad, što je direktna posledica opisanog odmora.
Godine vežbanja i eksperimentisanja onih koji su pratili da Vinčijev primer, ostavili su sajtu Bright Side da izabere neke od najefektivnijih varijacija višefaznog sna:
Spavanje 30 minuta na svakih 6 sati (dymaxion metoda);
Spavanje 20 minuta na svaka 4 sata (uberman metoda);
Spavanje noću 1.5 – 3 sata i onda tri puta tokom dana po 20 minuta (everyman metoda);
Spavanje noću 2 sata i jednom popodne 20 minuta (tesla metoda)
Spavanje noću 5 sati i 1.5 sat popodne (siesta metoda).
Popularno sad
Svideće vam se
