Jorgovanka Tabaković: „Država treba da ima svoju banku, a inflacija bi trebalo da se vrati u granice“

Država treba da ima svoju banku, a inflacija bi sredinom naredne godine trebalo da se vrati u granice, kaže u intervjuu za Blic guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

– Ovakvo kretanje inflacije je najvećim delom posledica delovanja privremenih faktora, i to prevashodno iz međunarodnog okruženja. Prvo, to je rast cena energenata na svetskom tržištu, a pre svega svetske cene nafte. Više od četvrtine trenutne inflacije čini poskupljenje energenata, i da nije tog privremenog efekta sa svetskog tržišta međugodišnja inflacija ne bi ni izlazila iz granica cilja. Na inflaciju privremeno deluju i cene neprerađene hrane, koje, usled efekata suše, nisu opale u drugoj polovini ove godine u skladu sa sezonski uobičajenim kretanjima. Cene energije i neprerađene hrane, koje zajedno čine oko četvrtine potrošačke korpe, opredelile su oko tri petine ukupne inflacije u septembru. I pored toga, inflacija u Srbiji je i dalje niža nego u većini uporedivih zemalja, koje ciljaju inflaciju poput Rumunije, Poljske i Rusije – tvrdi Tabaković, odgovarajući na konstataciju da je međugodišnja inflacija u avgustu bila čak 4,3 % i da je najveća u poslednjih deset godina.

Zbog inflacije ste povukli i prve monetarne mere. Znači li to da strahujete od novog inflatornog udara?

– Očekujemo da inflacija nastavi da se krajem ove i početkom naredne godine kreće iznad granice cilja od 3 plus-minus 1,5 %, a da se potom od sredine sledeće godine vrati u te granice. Nakon toga nastaviće se njeno dalje postepeno smanjivanje. Rizici su kao i svuda u svetu izraženi i odnose se na dalji tok pandemije, efekte aktuelne energetske krize, kao i naredne poljoprivredne sezone. Od oktobra smo započeli postepeno povećanje prosečne repo stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti bez promene referentne kamatne stope. Time na pravi način koristimo fleksibilnost, koju postojeći monetarni okvir pruža, i u isto vreme vodimo računa o očuvanju povoljnih finansijskih uslova, koji podržavaju ekonomski rast. Rast, koji se meri procentima, ali i novim radnim mestima i platama ljudi.

NBS često ističe da je inflacija globalni fenomen i da izlazak iz pandemije sa sobom nosi jednu dimenziju globalnih poremećaja na koje ni najrazvijenije ekonomije ne mogu da utiču. Ako ne mogu one, može li Srbija da se sa njom bori i da li ima istine u tvrdnjama da inflaciju zapravo kreira vlast?

-Najveći deo tekućeg rasta inflacije opredeljuju privremeni faktori globalnog karaktera na koje mi kao mala i otvorena ekonomija ne možemo u velikoj meri da utičemo. I vodeće centralne banke sveta ističu da su pomenuti globalni poremećaji privremeni, ali da je dužinu trajanja tih efekata i dalje teško precizno oceniti. Njihove projekcije većinom predviđaju smirivanje inflatornih pritisaka u drugoj polovini naredne godine. Tvrdnje da inflaciju kreira vlast su smislene, kao i da sušu, poplave ili cenu nafte kreira vlast. Svi nosioci ekonomske politike u Srbiji nastaviće da se, kao i do sada, zajednički bore za očuvanje makroekonomske stabilnosti, čiji rezultat vidimo i u rastu BDP-a i investicija, uz posebnu važnost očuvanja relativne stabilnosti deviznog kursa.

Može li da se proceni kolika će stopa inflacije biti do kraja godine i da li bi nastavak povećanja stope mogao da anulira najavljeno povećanja plata?

-Zahvaljujući izdašnim paketima pomoći privredi, rast plata zabeležen je i u pandemijskoj 2020. godini i iznosio je 9,4 %. Rast plata nastavljen je i od početka ove godine i zaključno sa avgustom zarade su povećane za 8,7 % međugodišnje, pri čemu je taj rast bio vođen platama u privatnom sektoru koje su povećane za 9,7 %. Očekujemo da će se takva kretanja nastaviti i u narednim godinama i da će plate rasti u skladu s rastom produktivnosti. Zbog toga građani ne treba da brinu za očuvanje njihove realne vrednosti, ali i poboljšanje životnog standarda.

Kurs dinara i pored negativnih pandemijskih efekata je i dalje stabilaan. Da li je on realno stabilan ili namerno nizak ? To vas pitam, jer postoje stručnjaci koji tvrde da se ovakav kurs dinara drži kako bi se lakše došlo do obećanja vlasti da će prosečna plata do kraja godine biti 600 evra. Ima li elemenata za takvu sumnju?

-Godinama unazad na slična pitanja odgovaram istim argumentima – dinar nije nerealno jak, kurs dinara prema evru, pre svega, je stabilan. Relativna stabilnost kursa je jedan od ključnih faktora za ostvarivanje osnovnih ciljeva NBS – stabilnosti cena i stabilnosti finansijskog sistema. Devet godina unazad, aktivnosti na deviznom tržištu sprovodimo bez namere da branimo određeni nivo kursa, već kako bismo ublažili njegove prekomerne kratkoročne oscilacije. Činjenica je da su oscilacije kursa manje tokom poslednje dve godine, jer je u uslovima globalno pojačane neizvesnosti neophodno da se pošalje jasan signal stabilnosti. Međutim, i u ovoj i tokom poslednjih pet godina NBS na tržištu u najvećoj meri kupuje devize, čime odgovara na njihovu pojačanu ponudu, ne dozvoljavajući značajnije jačanje dinara. Tako je NBS od 2017. do danas, neto kupila 4,5 milijardi evra, a samo u ovoj godini oko 1 milijarde evra.

I dok stabilnost raduje građane, nezadovoljni su izvoznici kojima treba više dinara da bi finansirali poslove u inostranstvu. Kako izbalansirati te dve strane?

-Relativna stabilnost deviznog kursa deo je postignute celokupne ekonomske stabilnosti naše zemlje od koje koristi nesumnjivo imaju ne samo građani, već i privreda. Upravo je stabilnost kursa jedan od faktora povoljnih uslova poslovanja, koji ne favorizuju nijedan deo ekonomije već pružaju mogućnost svima da u stabilnom poslovnom okruženju ostvaruju rezultate koji zavise na prvom mestu od njihovih sposobnosti. I novija ekonomska istraživanja i politika koju NBS vodi, potvrda su da politika kursa treba da bude skrojena uzimajući u obzir strukturu i sve specifičnosti konkretne ekonomije, a ne prepisivanje rešenja iz udžbenika, jer univerzalno rešenje ne postoji.

Kako će biti skrojene banke, jer je njihovo spajanje nastavljeno i ove godine? Hoće li biti novih integracija?

– Proces konsolidacije, a time i broj banaka na tržištu, zavisiće od poslovnih politika akcionara, ali i od ocene NBS o ekonomskoj opravdanosti tih statusnih promena i uticaja na stanje na finansijskom tržištu. Podržavamo dolazak bonitetnih investitora u bankarski sektor, ceneći reputaciju budućeg vlasnika i imajući u vidu finansijsku stabilnost, koju vlasnik treba da očuva. Kao i do sada, o svakom zahtevu odlučivaćemo u skladu sa zakonom, vodeći računa o stabilnosti bankarskog sektora i zaštiti sredstava klijenata.

- Advertisement -