DNK može da bude ključ – geni odlučuju ko će biti zavisnik

U jednoj od najvećih studija te vrste, istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu i servisa za DNK testiranje 23andMe identifikovali su specifične gene, koji predodređuju mogućnost da osoba upotrebljava kanabis i otkrili da su ti isti geni oni koji utiču na mentalna zdravstvena stanja, kognitivne osobine, pa čak i na fizičke bolesti.

Objavljena u časopisu Molecular Psychiatry, studija sugeriše da način na koji ljudski mozak reaguje na kanabis može biti delimično zapisan u genetskim kodovima, utičući ne samo na to da li će probati drogu, već i koliko često će je koristiti i da li će ta navika prerasti u zavisnost.

Kanabis se široko koristi, ali njegovi dugoročni efekti na zdravlje ostaju slabo okarakterisani, rekla je dr Sandra Sančez-Rojdž, vanredna profesorka psihijatrije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, koja je vođa istraživanja.

Procene ukazuju da skoro 30 procenata ljudi, koji probaju kanabis kasnije razvije poremećaj upotrebe kanabisa, rekla je dr Sandra Sančez-Rojdž.

Razumevanje genetike ponašanja u ranoj fazi može pomoći u razjašnjavanju toga ko je u većem riziku, otvarajući vrata strategijama prevencije i intervencije, dodala je.

Istraživači se nadaju da bi otkrivanje genetskih puteva uključenih u zavisnost od kanabisa na kraju moglo da ih dovede do ciljanih tretmana i preventivnih napora.

Genetska mapa ponašanja u vezi sa zavisnošću od kanabisa

Tim dr Sandre Sančez-Rojdž je analizirao podatke više od 130.000 učesnika, koji su prijavili da upotrebljavaju kanabis i dali uzorke DNK. Koristeći studiju asocijacije na nivou celog genoma, ili GWAS, istraživači su otkrili dva glavna genetska faktora.

Prvi, molekul ćelijske adhezije 2 (CADM2), pomaže moždanim ćelijama da komuniciraju i ranije je bio povezan sa impulsivnošću, gojaznošću i rizikom od raka.

Drugi, metabotropni glutamatski receptor 3 (GRM3), utiče na plastičnost mozga i povezan je sa psihijatrijskim poremećajima kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj.

Istraživači su takođe identifikovali 40 drugih gena koji mogu imati veze sa upotrebom kanabisa tokom života i četiri povezana sa učestalošću korišćenja ove droge, od kojih 29 ranije nije bilo poznato u istraživanju kanabisa.

U poređenju sa dve glavne američke zdravstvene baze podataka, nalazi su otkrili zapanjujuća genetska preklapanja.

Geni koji imaju veze sa zavisnošću od kanabisa utiču na više od 100 osobina, uključujući poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), anksioznost, depresiju i rizična ponašanja, kao i fizička stanja poput dijabetesa i hroničnog bola, otkrila je studija.

Geni su, takođe, bili u korelaciji sa povećanim rizikom od upotrebe duvana, autoimunih poremećaja i zaraznih bolesti poput HIV-a i hepatitisa.

Primetno je da, iako posedovanje određenih gena može povećati podložnost ljudi upotrebi kanabisa ili srodnim poremećajima, oni ne određuju direktno da li će neko razviti problem. Okruženje, način života i lični izbori i dalje igraju ključnu ulogu.

Raste upotreba kanabisa na globalnom nivou

Proučavanjem ovih posrednih osobina možemo početi da mapiramo kako se genetski rizik razvija pre nego što se razvije poremećaj upotrebe kanabisa, rekla je dr Hejli Torp, istraživačica na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Zapad i jedna od autorki studije, preneo je Euronews.

Nalazi dolaze usred rastuće stope upotrebe kanabisa na globalnom nivou.

U Evropi, procenjenih 8,4 odsto odraslih osoba starosti od 15 do 64 godine prijavilo je upotrebu kanabisa u protekloj godini, što je ekvivalentno oko 24 miliona ljudi. Među njima, 1,5 odsto su bili svakodnevni ili skoro svakodnevni korisnici.

Na globalnom nivou, oko 147 miliona ljudi – 2,5 odsto stanovništva koristi kanabis, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).