Izložba „Novi život stvari – konzervacija i restauracija arheoloških predmeta za novu stalnu postavku Muzeja grada Beograda“ otvorena je u Zavičajnom muzeju Žarkova.

Gabrijel Garsija Markes nas u svojoj čuvenoj knjizi Sto godina samoće posredno kroz lik putujućeg trgovca uverava u to da „predmeti imaju svoj lični život“, te da im samo treba „probuditi dušu“. Predmeti iz starina takođe imaju dušu, koju kustosi pokušavaju da probude na različite načine. Lični život stvari, nastalih pre sto ili pre nekoliko hiljada godina, maglovit je i veoma često nedokučiv, ali oni koji završe u arheološkim zbirkama zapravo imaju više života. U svom prvom životu napravljeni su u nekom trenutku vremena i korišćeni od strane različitih zajednica. Ali vreme ostavlja ožiljke i na stvarima i one često bivaju odbačene ili namerno zakopane u zemlju. Taj njihov drugi život odvija se duboko ispod površine zemlje, gotovo bez ikakve interakcije ili dodira sa ljudima. Za to vreme zemlja je bila i kustos i konzervator za stvari koje tek nakon arheoloških iskopavanja počinju da se bude.

Projekat „Novi muzej – konzervacija i restauracija arheoloških predmeta za novu stalnu postavku Muzeja grada Beograda“, podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, jedan je od najobimnijih poduhvata muzejske prakse poslednjih decenija u Muzeju grada Beograda.

Tokom prve dve godine svog trajanja, projektom je obuhvaćeno 300 predmeta iz Zbirke za praistoriju i Zbirke za seobu naroda i srednji vek. Reč je o jednim od najsloženijih konzervatorskih radova na širokom spektru praistorijskih i srednjevekovnih predmeta izrađenih od pečene gline, metala i stakla. U projektu je učestvovao veliki tim stručnjaka koji su primenjivali neke od najsavremenijih konzervatorsko-restauratorskih materijala i tretmana.

Na izložbi „Novi život stvari“ prikazuje se izbor od 120 reprezentativnih eksponata koji su tokom poslednje dve godine konzervirani i rekonstruisani. Neki od najvažnijih predmeta praistorijske i srednjevekovne baštine Beograda izlažu se po prvi put u sasvim novom ruhu, nakon pažljivog konzervatorskog tretmana.

Na postavci je tako moguće videti raskošno ukrašen srebrni pojas iz petog veka pre nove ere, jedinstveni glineni model kuće iz bronzanog doba, raskošno oslikani bokal iz izničkih radionica 16. veka, ali i mnoge druge predmete rekonstruisane od svega nekoliko fragmenta koji sada čine neke od najznačajnijih eksponata u budućoj stalnoj postavci Muzeja grada Beograda.

Detaljno vam predstavljamo kompletan konzervatorski tok, stanje predmeta pre tretmana, korišćene instrumente i materijale, kao i brojne specifičnosti koje su otkrivene tokom konzervacije.

Upoznajte se sa istorijom konzervacije i restauracije, istražite sve pojedinosti o tretmanu najznačajnijih predmeta od stakla, metala i keramike na multimedijalnoj prezentaciji.

Upoznajte se sa radom konzervatora i kustosa u pravom konzervatorskom ateljeu koji se nalazi u samoj postavci.

Autori izložbe su Nika Strugar Bevc i Miloš Spasić

Konzervatorski tim: Zvezdana Popović, Andrea Petrović Grbić, Aleksandra Marković, Maja Živković, Milica Vuruna, Marija Ćuković, Danijela Jovanović, Nikolina Adamović i Saša Živić

lj.z.