Inflacija u aprilu usporila na 4 % – Tabaković o novim projekcijama i neizvesnosti zbog američkih carina

Guvrenerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja ove godine kretala na gornjoj granici cilja, da bi u aprilu usporila na 4 %, dok je bazna inflacija usporila na 5 % u aprilu, što je najniži nivo od maja 2024. godine

Ona je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji rekla da bi po novoj projekciji NBS inflacija u naredne dve godine trebalo da se zadrži u granicama cilja, što je tri plus minus 1,5 odsto i da pritom u ovoj godini ima opadajuću putanju.

Guvernerka kaže da bi inflacija sa nivoa od oko 4 %, koliko se očekuje da će biti do sredine ove godine, trebalo da usporava i da se do kraja godine približi centralnom nivou cilja i da bi tako trebalo da se kreće i nadalje.

Ona je rekla da se prema aprilskoj projekciji MMF-a očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji biti četiri odsto u 2025. godini, da će se smanjiti na 3,3 odsto u 2026. godini i da će se na tom nivou zadržati i u 2027.

Tabaković je, govoreći o BDP-u, rekla da je nova projekcija Centralne banke o BDP-u za ovu godinu niža od februarske i da sada iznosi 3,5 odsto.

Uprkos očekivanju iz februarske projekcije NBS, navela je Tabaković, rast u prvom tromesečju je bio niži i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i, prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je dva odsto međugodišnje.

Prema njenim rečima, na niži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog odrazili su se i dalje slaba eksterna tražnja i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, kao i globalno posmatrano povećana averzija prema riziku usled rastuće neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i efekata na globalni privredni rast, što se odrazilo na aktivnost u domaćoj prerađivačkoj industriji i na izvoz.

Pored toga, i protesti i blokade u našoj zemlji uticali su da investicije i lična potrošnja ostvare manji rast od očekivanog, odnosno da, posmatrano s proizvodne strane, uspori aktivnost u uslužnim sektorima.  Prema našim procenama, sektor građevinarstva zabeležio je pad aktivnosti, delom kao posledica pomenutih faktora, a delom i zbog visoke baze iz istog perioda prethodne godine, rekla je Tabaković.

Ona kaže da će pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda dati uslužni i proizvodni sektori, pod pretpostavkom da će, nakon prošlogodišnje suše, ovogodišnja poljoprivredna sezona biti prosečna.

Za naredne dve godine projektujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda biti u rasponu 4–5 odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe ‘Ekspo 2027’ očekujemo da će stopa rasta biti bliža gornjoj granici projektovanog raspona, rekla je guverenerka.

Guvernerka je na početku izlaganja istakla da od februara na globalnom nivou jačaju trgovinske tenizije, pri čemu je najava uvođenja dodatnih američkih carina unela neizvesnost i da globalna dešavanja u tom smislu oblikuju i makroekonomska kretanja u Srbiji, ali i projekcije.

Ona je naglasila da aktuelnu ekonomsku situaciju u svetu karakteriše visok stepen neizvesnosti, koji nije bio prisutan još od pandemije virusa korona.

Guvernerka kaže da su počev od kraja januara, učestale najave uvođenja dodatnih carinskih mera od strane nove američke administracije i kontramere njihovih trgovinskih partnera dovele do rasta efektivnih carinskih stopa na nivoe koji nisu bili zabeleženi u poslednjih 100 godina, stvarajući snažan negativan šok po privredni rast.

Neizvesnost koja prati najavu ovih mera takođe utiče na poverenje investitora i potrošača i uopšte na ekonomske izglede, znatno usložnjavajući donošenje odluka nosiocima ekonomskih politika, jer otežava izradu pretpostavki koje stoje iza makroekonomskih projekcija, dok same projekcije čini neizvesnijim. U takvim okolnostima ni naš zadatak, kao nosilaca monetarne politike, nije
nimalo lak, rekla je ona.

U aprilskim projekcijama, Međunarodni monetarni fond je smanjio izglede globalnog privrednog rasta, i to u 2025. za 0,5 procentnih poena – na 2,8 odsto, a u 2026. za 0,3 procentna poena – na 3 odsto.

Za zonu evra, koja je naš najveći trgovinski partner, projektovani rast u obe godine smanjen je za po 0,2 procentna poena, na 0,8 odsto i 1,2 odsto, zbog toga što se očekuje da negativni efekti carina budu delom neutralisani pozitivnim uticajem novih programa ulaganja u infrastrukturu i bezbednost, kao i povoljnijim izgledima zemalja u kojima dominira sektor usluga, koji nije pod udarom carina, rekla je Tabaković.

S obzirom na sporiji rast zone evra, Tabaković navodi da su i izgledi rasta za većinu evropskih ekonomija u usponu, uključujući i Srbiju, takođe revidirani naniže, pri čemu se za Srbiju projektuje stopa rasta od 3,5 odsto u ovoj i 4,2 odsto u narednoj godini što će, dodaje, i dalje biti jedna od najviših stopa rasta u Evropi.

- Advertisement -