Privreda

IKEA četrnaest godina nakon prve najave zvanično dolazi u Niš

Pixabay

Još od 2009. godine više puta je najavljen dolazak švedske kompanije IKEA u Niš, a zasad je poznato, kako je rekla gradonačelnica Dragana Sotirovski, samo da je najveći prodavac nameštaja na svetu kupio 14 ha prostora u Industrijskoj zoni u Čamurliji. Ni iz Grada ni iz IKEA ne otkrivaju šta tačno spremaju, a iz Kancelarije za lokalni razvoj kažu da IKEA nastavlja svoj projekat i čeka se pismo o namerama.

Godinama se čeka dolazak u Niš najpoznatije kompanije za proizvodnju nameštaja koja svoje prodajni objekat, što se tiče Srbije, ima samo u Beogradu. Gradonačelnica Dragana Sotirovski je i na pretposlednjoj sednici Skupštine Grada, ali i na godišnjoj konferenciji rekla da su bili sastanci sa predstavnicima švedske kompanije.

Ona je ranije, na sednici Skupštine, rekla da su sa predstavnicima IKEA dogovorili rokove, ali nije ih otkrila.

Posle dve i po godine IKEA je „odmrzla“ projekat, rekao je krajem prošle godine Dušan Radivojević iz KLER-a.

– IKEA posle par godina kreće u realizaciju svoje lokacije. Svoj prostor ima u industrijskoj zoni Komrenske petlje. Pokazuju da prepoznaju Niš kao dobro poslovno okruženje. Čekamo njihov potpis o namerama – rekao je Radivojević.

Ni iz kompanije IKEA nisu želeli da otkriju detalje.

– Za nas u kompaniji IKEA srpsko tržište je veoma važno i prepoznajemo da ima mnogo potencijala. Mi konstantno tražimo načine da naš asortiman i rešenja za uređenje doma približimo što većem broju kupaca, ali u ovom trenutku ne možemo mnogo da otkrivamo. Čim više informacija o daljem razvoju bude dostupno, rado ćemo ih podeliti – rekli su za Južne vesti.

Dolazak kompanije IKEA u Niš najvljivan je i 2009, 2010, 2011, pa i u martu 2012. godine kada je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić rekao da bi jedna od 5 prodavnica ove kompanije trebalo da bude i u Nišu. Februara 2013. godine je tadašnji gradonačelnik Niša Zoran Perišić rekao da bi objekti švedske kompanije trebalo da budu izgrađeni na prostoru pored puta koji vodi ka niškom selu Čamurlija. Tokom 2019. godine u Nišu je otvoren IKEA centar za isporuku.

Up Next

Miroslav Aleksić: „Država krije svoj dug prema poljoprivrednicima, uvezli smo 7.000 tona mleka“

Don't Miss

Jelena Tanasković: „Uvođenje eAgrara ukida obilaženje šaltera“

Click to comment

Privreda

Proizvođači goveda i svinja u Srbiji: „Farme propadaju, potrebna hitna pomoć države“

Photo: Unsplash

Vlasnici farmi svinja i goveda u Srbiji upozorili su da taj sektor poljoprivrede propada i da je potrebna hitna pomoć države, jer subvencije za prošlu godinu nisu isplaćene, a prerađivači mleka spuštaju cene otkupnog mleka i uvoze ga.

Vlasnica farme krava u okolini Kikinde Olivera Latinović rekla je za Betu da joj država za prošlu godinu duguje oko 3 miliona dinara na osnovu subvencija za umatičena grla, dok je subvencija za krave koje su se prošle godine prvi put otelile, ukinuta.

„Država je najavila opet formiranje neke radne grupe za izrdu strategije za povećanje stočnog fonda, ne znam šta će radna grupa kad država nije isplatila subvencije za prošlu godinu ni za 50 odsto velikih proizvođača, meni duguje tri miliona dinara, a milion ne priznaje“, rekla je Latinović.

Dodala je da su mlekare počele da smanjuju cenu mleka, prošlog meseca za pet dinara, a očekuje se da će to ići i dalje naniže jer se mleko uvozi i pojavio se višak na domaćem tržišu.

Mlekare su, kako je rekla, podigle cenu mleka jesenas, u trenutku kada je pretila nestašica i njoj plaćaju oko 75 dinara po litru, što je jedna od najboljih cena, zbog količine koju proizvodi i kvaliteta, a pojedini proizvođači za litar dobijaju i 40 dinara.

Latinović je rekla da je hitna mera koju bi trebalo odmah sprovesti da država isplati subvencije koje duguje za prošlu godinu.

„Proizvođači mleka su tokom godine plaćali fakultetima troškove analize mleka, na šta su obavezni, iako mlekare to ne priznaju, zatim troškove umatičenja i kontrole stada, što ukupno košta malo manje od tih 25.000 dinara koje dobijamo za subvencije po kravi“, rekla je Latinović.

Dodala je da ne zna zašto je ukinuta subvencija za junice koje su se prvi put otelile u 2022. godini, zbog čega je trebalo da dobije milion dinara.

„Ne znam zašto je ukinuta ta uredba o subvencijama za 2022. godinu, a važiće za ovu godinu, da li slučajno ili zato što to nije neko razumeo“, rekla je Latinović.

Istakla je da bi druga hitna mera za proizvođače mleka bila kontrola uvoza, pre svega kontrola kvaliteta, jer su neke trgovinske kuće prodavale 12 litara za 1.000 dinara.

Vlasnik farme svinja u okolini Srbobrana Veselin Eraković rekao je da je cena tovljenika samo tokom dva meseca porasla na 230 do 240 dinara po kilogramu žive vage i da je ta cena obezbeđivala manju zaradu, a da je pala i sada je oko 200 dinara.

Eraković je rekao da je za proizvođače svinja veliki problem uvoz i da je tokom decembra uvezeno oko 3.000 tona smrznutog mesa, što je smanjilo potražnju na domaćem tržištu.

Stručni konsultant Udužeja odgajivača svinja Srbije i Unije uzgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin rekla je da bi urgentne mere države, kako bi se sprečilo propadanje tih proizvođača, bile kontrola uvoza i kvaliteta uvoznog mesa.

Domaći proizviđači mesa imaju 30 odsto povećane troškove proizvodnje svinja, jer ne koriste hranu u kojoj ima modifikovane soje.

„Proizvođači svinjskog mesa u Šapniji i Portugaliji koriste 100 odsto modifikovanu hranu, u Nemačkoj je hrana 89 odsto modifikovana, a jedine zemlje koje ne koriste tu hranu u Evropi su Švedska i Srbija. Ne kažem da je takvo meso modifikovano, nema naučnog dokaza da je štetno, ali to potrošači treba da znaju i meso mora biti deklarisano“, rekla je Čelebićanin.

Dodala je da domaće svinjsko meso, za čiju se proizvodnju ne koristi modifikovana hrana, treba da ima oznaku višeg kvaliteta.

Ona je rekla da bi za revitalizaciju sektora uzgoja svinja u Srbiji trebalo povećati subvencije po grlu, uvesti određene povlastice za energente i kontrolisati uvoz.

„Razgovaramo sa ministarkom poljoprivrede i znam da će se uvoz mesa smanjiti, jer nisu odobreni svi zahtevi“, rekla je Čelebićanin.

I. S.