Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja Službe za promicanje zdravlja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.
Hrvati su najdeblja nacija u Evropi. Statistika istraživanja pokazala je da 64 odsto građana ne veruje deklaracijama proizvoda ili ih uopšte ne čita.
Štaviše, istraživanja pokazuju da problem sa gojaznošću počinje u detinjstvu jer se ne usvajaju zdrave navike u ishrani. Glavni faktor ovakvih rezultata je ubrzan tempo života, izloženost stresu, u kojem Hrvati smatraju da nema dovoljno vremena za uravnoteženu ishranu.
S druge strane, jedan od najrasprostranjenijih stereotipa je da je zdrava ishrana preskupa i nedostižna. Pozitivan uticaj tehnologije na ishranu.
S obzirom na statistiku, ne čudi što je tema uravnotežene ishrane česta u javnosti, pa mnogi nutricionisti i stručnjaci sugerišu da rešenje i put do zdravlja ne leži u ishrani, već u unosu namirnica koje su bogate hranljivim sastojcima.
Potrošači kojima je stigao uvećani račun za struju ne moraju da plate sve
Iako zvuči jednostavno, koncept uravnotežene ishrane je često pogrešno shvaćen, pa se postavlja pitanje šta to uopšte znači.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo izdao je niz preporuka koje ukratko objašnjavaju da uravnotežena ishrana podrazumeva dovoljan unos žitarica, voća i povrća, mleka i mesa, kao i jaja i mahunarki.
Svakog dana treba da obogatite tanjir ovim namirnicama uz dovoljnu hidrataciju organizma, odnosno predlaže se minimalno osam čaša vode dnevno.
Tehnologija koja je sada široko rasprostranjena i dostupna na pametnim telefonima omogućava potrošačima da unapred planiraju ishranu, što je prvi korak ka zdravlju.
Kvalitetan izbor prehrambenih proizvoda nikada nije bio dostupniji, a izbor raznovrsniji.
