Građani očekuju dvostruko veću inflaciju od finansijskog sektora

Photo: Unsplash

Kratkoročna inflaciona očekivanja predstavnika finansijskog sektora ostala su na nivou od 8 % peti mesec zaredom, pokazuje Izveštaj o rezutatima ankete o inflacionim očekivanjima Narodne banke Srbije iz februara.

Očekivanja finansijskog sektora u martu prema Blumberg-ovom istraživanju pala su na 7,2 %.

Kratkoročna (godinu dana unapred) očekivanja privrednika su da će inflacija iznositi 10 %.

Kratkoročna inflaciona očekivanja stanovništva su se od aprila 2022. godine nalazila na nivou od 20 %, da bi u februarskoj anketi pala na 15 %.

Za period od dve i tri godine unapred, stanovništvo očekuje inflaciju od 10 %.

Finansijski sektor za dve godine očekuje inflaciju od 5 %, a za tri godine 3,6 %.

Privrednici su znatno pesimističniji u pogledu inflacije za tri godine, pošto očekuju inflaciju od 7 %, dok za dve godine očekuju 5 %.

I. S.

Up Next

Igor Mirović: „Za realizaciju 37 novih projekata u Vojvodini i nastavak starih, 6 milijardi dinara“

Don't Miss

Ivica Dačić: „Srbija šalje 1,5 miliona evra pomoći Turskoj i Siriji“

Click to comment

RZS: ‘BDP Srbije u 2022. godini povećan za 2,5 %“

Photo: Unsplash

U 2022. godini bruto domaći proizvod je realno povećan za 2,5 %, saopštio je Republički zavod za statistiku, dok je nominalni rast BDP-a iznosio 13,2 %.

Nominalno, BDP Srbije u 2022. godini iznosio je 7.097 miljardi dinara.

Posmatrano po delatnostima, u prošloj godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su prerađivačka industrija sa 13,5 odsto, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila sa 12 odsto i poslovanje nekretninama, 6,9 odsto.

Posmatrano po tom kako se BDP upotrebljavao, učešće izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava iznosilo je 67,1 odsto, individualna potrošnja države 9,4 odsto, a kolektivna potrošnja države 6,8 odsto.

Bruto investicije u osnovna sredstva iznosile su 24,2 odsto, izvoz dobara i usluga 63,8 odsto. a uvoz dobara i usluga 74,8 odsto.

Po delatnostima, u 2022. godini najveći realan rast bruto dodate vrednosti (BDV) ostvarile su usluge smeštaja i ishrane, 32 odsto, rudarstvo, 23,3 odsto i sektor umetnosti, zabave i rekreacije, 9,2 odsto.

Realni pad BDV-a zabeležen je u sektoru građevinarstva, 9,8 odsto, sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 8,3 odsto i sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, 6,8 odsto.

Prošle godine potrošnja domaćinstava je realno povećana za 3,9 odsto, individualna potrošnja države za 0,2 odsto, a kolektivna potrošnja države 0,6 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 1,9 odsto.

Izvoz je realno povećan 16,6 odsto, a uvoz 16,1 odsto.

Zavod za statistiku najavio je i sprovođenje velike, benčmark revizije nacionalnih računa, koja će biti realizovana u 2024. godini.

„Planirano je da podaci o godišnjem bruto domaćem proizvodu i drugi makroekonomski indikatori sistema nacionalnih računa za 2023. godinu, bazirani na unapređenoj metodologiji i novim izvorima podataka, budu objavljeni u redovnoj dinamici prema planu publikovanja RZS-a, zajedno sa korespondirajućim serijama preračunatih podataka za period od 1995. do 2022. godine“, navodi se u saopštenju RZS.

I. S.