Gasna kriza u Evropskoj uniji na vrhuncu – Vladimir Putin koristi gas kao političko oružje

Snabdevanje gasom, odnosno energetska stabilnost, trenutno je top tema širom Evrope. Svojevrsna energetska kriza nije zaobišla ni Srbiju, a iza svega se kriju okršaji Rusije i EU. Dodatni teret za našu državu je što dugoročni ugovor između JP „Srbijagasa“ i „Gasproma“ ističe 31. decembra, a nove cene gasa Rusija koristi kao jak politički instrument.

Cena gasa u Evropi porasla je u ponedeljak na početku trgovanja na londonskoj ICE berzi iznad 960 dolara za 1.000 kubnih metara, prema podacima o trgovanju. Vrtoglava cena. Jer, činjenice kažu sledeće: Godišnje količine iz ugovora sa Rusijom su iznosile 2 milijarde metara kubnih sa fleksibilnošću da kupujemo veće količine, ako se ukaže potreba (danas Srbija troši 2.5 milijardi kubnih metara godišnje). Cena u ugovoru je bila postavljena kao 100 % naftna formula.

Trenutna cena za 1000 metara kubnih po ovom Ugovoru iznosi 270 dolara, neupredivo niže od trenutne komercijalne cene. Kako saznajemo, u trenutnim razgovorima „Gazpromeksport“ nudi novi dugoročni ugovor sa modelom formiranja cene na principu 70 % TTF (referentna berza u Holandiji za celu Evropu) i 30 % naftna formula, bez ikakve fleksibilnosti.

Kako kaže naš sagovornik iz Vlade, Srbijagas je uvek poštovao odredbe Ugovora i u periodima kada je cena na TTF bila znatno ispod cene po osnovu naftne formule.

Ovako izgleda poređenje cena gasa u zavisnosti od modela formiranja cena:

– Naftna formula 100 % – cena bil bila oko 310 dolara za 1.000 kubnih metara.

– 70 % TTF – 30 % naftna formula – cena oko 715 dolara za 1.000 kubnih metara.

– 30 % TTF – 70 % naftna formula – cena oko 480 dolara za 1.000 kubnih metara.

Kada se pogleda računica, i cena koju Srbija trenutno plaća uz dodatak da u potpunosti zavisimo od ruskog gasa, dolazimo do poente cele priče – Rusija i njen lider Vladimir Putin vide ovaj trenutak, kao značajan za novo geopolitičko pozicioniranje u Evropi. Pred Srbijom, odnosno predsednikom Aleksandrom Vučićem, sada je vrlo nezahvalan zadatak pregovaranja sa Rusima oko novog ugovora, imajući u vidu poziciju sile iz koje trenutno nastupaju.

Vučić je nedavno izjavio da je snabadevanje ruskim gasom u Srbiji stabilno, “ali i da ugovor koji definiše cenu gase ističe krajem godine, a da je ruska strana u pregorima predložila trostruku cenu gasa u odnosu na postojeću”.

– Ono što nam sada Rusi nude, a to je formula 70% od tržišne cene i 30 % naftne formule, što je oko 780 dolara, znači da bi cena bila tri puta veća nego danas. Imamo gasa u skladištu, ali ne podnosim kada ga trošimo, kao sada, jer se skladište čuva za crne dane – objasnio je Vučić i najavio da je sastanak sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, „preliminarno zakazan“ za 25. novembar.

Vlada je 19. oktobra najavila da pokreće krizni plan radi obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. Time je aktivirana Uredba iz decembra 2018. godine, koja definiše mere za obezbeđivanje snabdevanja gasom i rad transportnog sistema u slučaju opšte nestašice.

Naravno, iza svega se krije visoka politika. Dok iz domaće proizvodnje podmiruje nešto ispod 13 odsto potreba, Srbija sve preostale neophodne količine uvozi isključivo iz Rusije, podaci su Agencije za energetiku.

Puštanjem u rad gasovoda Balkanski tok prvog dana 2021. Srbija se priključila na ruski gasovod Turski tok. Deonica Turskog toka u Srbiji, od Zaječara na istoku zemlje nedaleko od granice sa Bugarskom do Horgoša na severu na granici sa Mađarskom, duga je 403 kilometra. Njime se ruski gas doprema preko Turske i Bugarske.

Ovaj gasovod deo je dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca kao što su, pored Turskog toka i „Severni tok 1 i 2“. Ujedno, Rusija na taj način „zaobilazi“ Ukrajinu, sa kojom ima višegodišnje sporenje oko ukrajinskih teritorija.

Takođe, Evropa više od polovine svog gasa dobija iz Rusije, ali su ugovori s ruskom državnom kompanijom „Gaspromom“ osmišljeni da zadovolje normalne potrebe, a ne da se obnove iscrpljene zalihe. I tu dolazimo do još jednog ključnog momenta – brojni evropski političari optužili su Moskvu, da koristi krizu goriva kao polugu uticaja, optužbu, koju je Kremlj više puta odbijao.

– Rusija može da poveća isporuke prirodnog gasa Evropi preko gasovoda Severni tok 2, čim dobije zeleno svetlo od Nemačke – izjavio je 21. oktobra Putin, okrivljujući politiku Evropske unije za energetsku krizu i rekordno visoke cene.

- Advertisement -