Ekonomija

G7 hoće da ograniči cenu ruske nafte do 5. decembra

Photo: Unsplash

Grupa sedam država (G7) razmatra ograničavanje cene na rusku naftu koja se transportuje morskim putem.

Prema pisanju evropskih medija razmatra se da se odredi maksimalna cena od 65 do 70 dolara po barelu. Ambasadori 27 EU zemalja pokušavaju da nađu zajedničko rešenje do kraja dana.

Mišljenja su za sada podeljena pošto se jedni zalažu na limitiranje cene na još nižem nivou, dok drugi smatraju da limit treba da bude viši.
Članice G7 nameravaju da donesu ograničenje na cene ruske nafte do 5. decembra u sklopu daljih sankcija protiv Ruske Federacije kako bi smanjili izvozne prihode ove zemlje.

„Poljska, Litvanija i Estonija smatraju ovu cenu previsokom jer oni žele da limit bude na nivou cene koštanja proizvodnje, dok Kipar, Grčka i Malta ocenjuju ovo preniskom cenom zbog rizika da se još smanji broj plovila pod njihovim zastavama koji transportuju naftu. Ovo bi moglo da znači da je G7 našla sredinu“, rekao je jedan evropski diplomata Rojtersu.

Jedine dve zemlje koje su se protivile ograničenju cene bile su Poljska i Mađarska.

Od 70 do 85 odsto ruskog izvoza nafte transportuje se tankerima. Ideja iza ograničavanja cene nafte je da se širom sveta zabrani prevoz tankerima, osiguranje i reosiguranje ovog tereta ukoliko se ruska nafta prodaje po višoj ceni od određene.

Ovo se može sprovesti jer je većina tankera i osiguravajućih kompanija stacionirano u G7 zemljama.

Poljska jer želi da ovu meru prati deveti paket sankcija prema Rusiji, a Mađarska, jer smatra da ovo neće doprineti deeskalaciji sukoba u Ukrajini.

S obzirom da se cena proizvodnje nafte procenjuje na oko 20 dolara po barelu, ova cena bi i dalje omogućavala Rusiji profit od izvoza crnog zlata.

Na ove vesti tržište je reagovalo smanjenjem cene fjučersa za sledeći mesec nafte tipa Brent sa 87,3 na 86,54 dolara, dok se ruska nafta tipa Ural već prodaje sa diskontom, za oko 68 dolara za barel.

I. S.

Related Topics:G7 Rojters Rusija Ukrajina

Up Next

Miroslav Lajčak: „Hvala Petkoviću i Bisljimiju na konstruktivnom angažmanu“

Don't Miss

Kosovski ministar policije Svećlja: „Razmatraju se ostavke policajaca na Severu, nakon toga sledi konkurs“

Click to comment

Investiranje

Ana Brnabić: „Izgradnja deonice pruge Beograd – Novi Sad prekretnica u razvoju Srbije“

Photo: Unsplash

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da izgradnja deonice Beograd – Novi Sad, kao deo pruge Beograd – Budimpešta za nju ne predstavlja samo izgradnju pruge, već i prekretnicu u razvoju Srbije.

„Danas mi znamo da ćemo izgraditi deonicu od Novog Sada do Subotice i da ćemo relativno skoro putovati do Budimpešte“, kazala je Brnabić u Novom Sadu povodom obeležavanja godišnjice puštanja u rad brze pruge Beograd – Novi Sad.

Ona je istakla da će se Srbija povezati brzom železnicom i sa Zagrebom, Ljbuljanom, Skopljem i mnogim drugim gradovima sve do Italije.

„Najčešće sam čula komentar kada se voze brzom prugom da se ljudi osećaju kao da nisu u Srbiji, ali jesmo u Srbiji, u novoj Srbiji“, poručila je premijerka.

Brnabić je podsetila da je 2022. godine Srbija ostvarila ukupan nivo robne razmene s Kinom od 2,6 milijardi dolara, dok je izvoz u Kinu dostigao istorijski maksimum od 1,16 milijardi dolara, što je 152 više nego pre 10 godina.

Plan je, kako kaže, da se završe pregovori o Sporazumu o slobodnoj trgovini, za koji se nada da će biti potpisan do kraja godine.

Govoreći o pregovorima, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodio u subotu na Ohridu sa predstavnicima Evropske unije i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, Brnabić je rekla da „ništa ne bi bilo moguće da nemamo mir, i snove ne bismo mogli da ostvarujemo da nemamo stabilnost i da nemamo percepciju toga da će Srbija i ovaj deo Evrope biti stabilni u budućnosti“.

„Zbog toga želim da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću za svu njegovu borbu za mir i stabilnost i borbu i napore u subotu“, kazala je ona.

Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić rekao je da je pre godinu dana lokomotiva nezaustavljivo krenula, a da smo sada još nekoliko vagona do Budimpešte.

On je najavio da će deonica u Srbiji biti završena 2024., a u Mađarskoj 2025. godine.

Ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo rekla je da je brza pruga simbol dobre obostrane saradnje Srbije i Kine i inicijative „Pojas i put“ i da će se Kina truditi da ubrza radove kako bi pospešila srpsku i kinesku ekonomiju i razvoj.

I. S.