Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da pokreće dvogodišnji projekat, tj. analizu da li treba da se uvede digitalni evro. Ovo je jedan vrlo oprezan korak u smeru uvođenja digitalne valute.

Centralna banka je u sredu navela da digitalni evro mora i da zadovolji potrebe potrošača i pomaže sprečavanje ilegalnih aktivnosti i da ne sme da ima negativan uticaj na finansijsku stabilnost.

Član izvršnog odbora ECB Fabio Paneta je, u svom autorskom blogu na ovu temu objavljenom u sredu, istakao da digitalizacija pogađa sve više polja naših života. On je istakao da je potrebno prvo odgovoriti na mnoga pitanja i da će se do odluke o izdavanju digitalnog evra doći tek kasnije.

U slučaju da se ECB odluči da krene tim putem, najverovatnije će pratiti Kinu u stopu, piše Blumberg.

Nekoliko država u istočnim Karibima koje dele centralnu banku, kao što je npr. Grenada, su uveliko izbacile sosptvenu digitalnu valutu, a američki FED i Banka Engleske već neko vreme spekulišu o sopstvenom digitalnom novcu.

Na sajtu Evropske centralne banke, stoji da bi digitalni evro trebao da liči na „papirni novac, ali digitalan“. U suštini, postavlja se pitanje kako će se kopirati glavna karakteristika papirnog i metalnog novčića, mogućnost da plaćate oflajn i anonimno?

Prema izveštaju od prošle godine, ECB je istakla da „kako bi se osvojilo poverenje građana u Evrosistem, najbolje koristiti oflajn način plaćanja“, ali da će anonimnost možda morati da bude isključena. Bilo kako bilo, ECB je najavila da digitalni evro neće zameniti keš, već da će mu biti komplementaran.

Alternativa blokčejnu

Pojavu digitalnih valuta centralnih banaka su neosporivo inspirisale kriptovalute, i digitalna imovina kao takva.

ECB je prošlog meseca naznačila da zemlje koje odluče da prihvate digitalan novac, padaju u rizik da izgube sopstvenu monetarnu autonomiju, i ostavljaju sebe na milost, uglavnom stranih, pružaoca vezanih usluga.

Sa druge strane bitkoin i blokčejn tehnologija su kritikovani sa svih strana zbog preterane potrošnje električne energije od strane kompjutera koji te sisteme održavaju.

Tradicionalni novac takođe troši resurse, Studija Holandske centralne banke iz 2018. godine, pokazuje da bi energija, koja se inače utroši da bi plaćanje papirnom novčanicom uopšte bilo moguće, mogla da napaja sijalicu od 8 vati skoro dva sata.

Kako se digitalni novac izdaje na već postojećoj infrastrukturi, utrošak energije je potencijalno manji i od kriptovaluta i od papirnog i metalnog novca.

- Advertisement -