Evropa već suočena sa krizom – energetska tržišta hitno reagovala

Kada je Nemačka objavila da je obustavila proces sertifikovanja novog ruskog gasovoda pod nazivom Severni tok 2, energetska tržišta hitno su reagovala.

Evropski fjučersi prirodnog gasa u utorak su porasli za skoro 18 %, a u sredu su ponovo rasli, kao i veleprodajne cene u Velikoj Britaniji.

Sada se vraćaju ka rekordnim nivoima, koji su ostvareni početkom oktobra, kada su neke fabrike u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu zatvorene, jer su njihove operacije postale neprofitabilne.

Nemir odražava rastuću neizvesnost: kako nastupa hladnije vreme, da li će region moći da nabavi energiju, koja mu je potrebna za napajanje zgrada i preduzeća i grejanje domova usred globalne borbe za gorivom?

„Tržišta su neverovatno nervozna. Nedostatak sertifikata doprinosi toj anksioznosti“, rekao je Nikos Tsafos, stručnjak za energetiku i geopolitiku u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Čini se da je odluka Nemačke da za sada ne odobri Severni tok 2, jer je sedište operatera gasovoda u Švajcarskoj, zasnovana na pravnoj tehnici. Međutim, taj potez će odložiti datum kada se očekuje da gas počne da teče – prekretnica za koju analitičari kažu da bi mogla ublažiti nestašice energije u Evropi.

„Vremenski okvir za početak sada izgleda duži nego što smo prvobitno očekivali“, napisali su stratezi Goldman Saksa u istraživačkoj belešci.

Sada predviđaju da će gas gasovodom početi da teče u februaru 2022. godine, mada neki analitičari misle da će to biti i kasnije. To znači da se ne može računati na povećanje ponude u narednim mesecima, u periodu, koji će već biti izazovan.

„Severni tok 2 je gasovod koji može promeniti igru snabdevanja u Evropi i preokrenuti vagu, tako da kašnjenja u njegovom korišćenju znače da će trenutni zategnuti uslovi na tržištu gasa potrajati i tokom zime“, rekao je Karlos Tores Dijaz, šef tržišta gasa i električne energije u kompaniji Ristad enerdži (Rystad Energy).

Evropska unija dobija oko 40 % svog uvezenog prirodnog gasa iz Rusije, a čak i dok prelazi na čistije izvore energije, očekuje se da će ta zavisnost ostati netaknuta.

Izgradnja Severnog toka 2 od Gasproma, koji je pod kontrolom ruske države, počela je 2018. godine, a završena je u septembru. Planirano je da isporučuje 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje direktno iz Rusije u Evropu.

Gasovod je uvek bio kontroverzan, jer zaobilazi Ukrajinu, zbog čega zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država upozoravaju da će pojačati uticaj Moskve u regionu. No, bilo je spekulacija da bi se proces odobravanja za početak operacija mogao ubrzati, jer su cene prirodnog gasa u Evropi porasle zbog vremenskih prilika i porasta potražnje nakon ukidanja karantina, piše CNN, a prenosi Klix.ba.

„Iskreno govoreći, trenutno nemamo dovoljno gasa. Ne skladištimo za zimski period. Stoga postoji stvarna zabrinutost da bismo, ako budemo imali hladnu zimu, mogli imati nestašice u Evropi“, rekao je Džeremi Vejr, izvršni direktor kompanije za trgovinu energijom Trafigura, na konferenciji, koju je ove sedmice organizovao Fajnenšel tajms.

Tsafos iz Centra za strateške i međunarodne studije je rekao da nikada nije bilo jasno da li bi gas iz Severnog toka 2 zaista mogao olakšati situaciju u narednim mesecima, ali kašnjenje u sertifikaciji povećava zabrinutost da Rusija neće iskoračiti preko svojih ugovornih obaveza za isporuku gasa Evropi u teškom trenutku, kao što su se neki nadali.

„Mi smo u okruženju sa malo više nepoverenja u vezi sa onim što dolazi iz Rusije ove zime“, rekao je Tsafos.

Hening Glojstajn iz Jurejža grupe (Eurasia Group) rekao je da količina gasa koja ove zime dolazi u Evropu iz Rusije ne bi trebalo da utiče na to, ali je priznao da je situacija i dalje politički teška.

„Obustavom procesa odobravanja Severnog toka 2, nemački regulatori, a verovatno i njihova nova vlada, signaliziraju da nisu voljni pokleknuti pod pritiskom Rusije za ubrzano odobrenje za gasovod. Takođe, signalizira svojim saveznicima u Poljskoj, Briselu i Vašingtonu da Berlin nije gluv na njihovu kritiku gasovoda“, rekao je on.

Razvoj dalje zamagljuje izglede za Evropu u bliskoj budućnosti. Stručnjaci, organizacije za borbu protiv siromaštva i aktivisti za zaštitu životne sredine upozorili su da milioni ljudi širom Evrope možda neće moći da priušti grejanje svojih domova ove zime, zbog skoka cena gasa i struje.

Nedavno istraživanje, koje je vodio Stefan Bouzarovski, profesor na Univerzitetu u Mančesteru i predsedavajući mreže za istraživanje energetskog siromaštva Engejdžer (Engager), pokazalo je da se čak 80 miliona domaćinstava širom Evrope već bori da održi svoje domove adekvatno toplim, kao i pre pandemije.

Trenutni skok cena mogao bi da pogorša stvari, iako su vlade preduzele korake da nadoknade veće troškove ili da ograniče povećanje računa.

Ristad enerdži predviđa da bi odlaganja Severnog toka 2 čak mogla uticati na tržište energije nakon ove zime, predviđajući da će sertifikacija sada biti završena najranije oko aprila. Jurejža grupa takođe smatra da će operacije verovatno početi tek u drugom kvartalu 2022. godine.

To bi produžilo borbu za tečnim prirodnim gasom, koji je trenutno izuzetno tražen.

„Evropa će možda biti primorana da nastavi da zavisi od ionako skučenog tržišta tečnog prirodnog gasa, što ukazuje na povećanu verovatnoću održivog okruženja visokih cena tokom većeg dela prve polovine sledeće godine, ako se Evropa pojavi sa ozbiljno iscrpljenim skladištima“, rekao je Ristad enerdži.

- Advertisement -