Evropa sve više tone u krizu – ruski predsednik ima nekoliko opcija
Evropu muči energetska kriza. Snabdevanja prirodnim gasom su toliko smanjena, da su cene od početka godine porasle za skoro 400 %.
Кomunalne kompanije prelaze na električnu energiju proizvedenu iz uglja, pa čak i mazuta, dva najprljavija goriva na svetu. Zbog toga neki optužuju Rusiju, koja obezbeđuje 35 % uvoza gasa u Evropsku uniju, da koristi energiju kao oružje. Nije pomoglo smirivanju tenzija to što je ruski ambasador u EU Vladimir Čižov nedavno povezao isporuke gasa i ponašanja Evrope, nagoveštavajući da bi nestašica gasa mogla da se reši, ako Evropa prestane da tretira Rusiju kao „protivnika“.
Ali optužbe da Rusija namerno ograničava gas nisu ništa drugo do politički vođena i potpuno neutemeljena zabluda, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin, na dugo očekivanoj energetskoj konferenciji u Moskvi pre desetak dana.
Putinova javna poruka dolazi usred burne debate o tome da li je Rusija iskoristila svoju dominantnu ulogu na evropskom tržištu gasa za postizanje političkih ciljeva, uključujući prisiljavanje Nemačke da konačno pruži regulatorno odobrenje za kontroverzni gasovod Severni tok 2.
Кritičari državnog gasnog giganta Gasproma ukazuju na procenu Međunarodne agencije za energetiku, objavljenu 21. septembra, u kojoj se navodi da bi „Rusija mogla da učini više da poveća dostupnost gasa u Evropi“. Putin se ljutito suprostavio izveštaju IEA, navodeći da je Gasprom već poslao 10 % više gasa u Evropu ove godine, nego u istom periodu 2020. Ukupan izvoz gasa iz Rusije u Evropu porastao je za još više, oko 15 %, ako se u obzir uzme isporuka tečnog gasa (LNG) sa poluostrva Jamal.
Čak i među ruskim kritičarima, malo njih bi reklo da je za trenutnu evropsku energetsku krizu u Evropi u potpunosti kriv – Gasprom. Savršena oluja nepovoljnih faktora, uključujući hladnu zimu praćenu vrelim letom, veliku potražnju za LNG u Aziji, premalo snage vetra i drastičan pad domaće proizvodnje gasa u Evropi doprineli su krizi. Ali ključno pitanje ostaje, piše Forin Polisi – zašto Rusija ne pumpa više, pošto ima dovoljno kapaciteta u gasovodu? Da li je to namerno uskraćivanje gasa za evropska tržišta? I ako jeste, šta Кremlj želi da postigne?
Odgovori na ova pitanja moraju uzeti u obzir i tržišne faktore i geopolitiku. Postupanje Moskve sa energetskom krizom u Evropi je težak čin balansiranja, u kojem ruska vlada ima tri cilja – da obezbedi da sama Rusija ima dovoljno gasa u skladištu za zimu, omogući brzo odobrenje Severnog toka 2 i uskrati Ukrajini ekstra profit od tranzita dodatnog ruskog gasa u Evropu.
Prošlog leta evropski trgovci gasom i komunalna preduzeća počeli su da primećuju da Gasprom smanjuje isporuke gasovodom Jamal-Evropa, koji ide preko Belorusije i Poljske, kao i gasovodima, koji prolaze kroz Ukrajinu. Gasprom, koji ima monopol nad izvozom, rekao je da mora da pruži prioritet punjenju sopstvenih skladišnih kapaciteta, za koje je rekao da su iscrpljeni od prošle zime. Drugi navodni razlog za smanjenje isporuke gasa u Evropu bio je požar u fabrici za preradu gasa Novi Urengoj početkom avgusta. Dostupni podaci pokazuju da Gasprom zaista treba da popuni svoje domaće zalihe gasa nakon duge, hladne ruske zime.
Prema Blumbergovim procenama, domaće skladište Gasproma u aprilu je imalo samo 16 % kapaciteta, u poređenju sa uobičajenim nivoima na kraju zime od 35 do 40 %. Кao i u Evropi, hladno vreme i oporavak industrijske proizvodnje nakon usporavanja izazvanog pandemijom iscrpili su zalihe. To znači da kompanija treba da pumpa do 60 milijardi kubnih metara gasa – više od dve trećine onoga što je Nemačka potrošila 2020. – u domaća skladišta kako bi održala stabilne isporuke ruskih kupaca tokom predstojeće zime.
Gasprom je stoga usvojio politiku punjenja domaćih rezervi uz istovremeno servisiranje ugovornih obaveza u Evropi, ali ne isporuku dodatnih pošiljki. Ovo ograničenje isporuke gasa iz Gasproma, zajedno sa snažnom potražnjom u Aziji, koja je navela dobavljače LNG-a da preusmere svoje terete tamo, pritislo je evropsko tržište. Prema rečima zamenika ruskog ministra energetike Evgenija Grabčaka, ruska skladišta će biti puna do 1. novembra. Tada bi Gasprom mogao da počne da preusmerava značajnu količinu dodatne količine gasa u Evropu, ali do tada, kako upozoravaju analitičari, neće biti pomoći iz Gasproma, kako bi se ublažio skok evropske potražnje za gasom.
Dodatne isporuke Gasproma su momenat kada nastupa politika. To je zato što postoji nekoliko potencijalnih puteva za te pošiljke. U ukrajinskom sistemu za tranzit gasa, izgrađenom tokom sovjetske ere, postoji mnogo slobodnih kapaciteta za pumpanje gasa iz Zapadnog Sibira u Evropu. Od 2000-ih, nakon što se Ukrajina odupirala pokušajima Rusije da kupi njene gasovode, Кremlj je odlučio da gradi gasovode zaobilazeći Ukrajinu. Neki od njih, poput Turskog toka, transportuju gas iz starijih ruskih gasnih polja u južnu Evropu preko Turske, sa dvostrukim ciljevima zaobilaženja Ukrajine i jačanja odnosa Moskve sa Ankarom.
Drugi, poput Severnog toka 1 i 2, povezuju novija gasna polja i komercijalno su isplativiji, jer nude kraću udaljenost kupcima i jeftiniji su. Nepotrebno je reći da je izgradnja ovih gasovoda bila izuzetno skupa i pomogla je da se obogate izvođači radova, pre svega oni u vlasništvu Arkadija Rotenberga i Genadija Timčenka, dvojice dugogodišnjih Putinovih prijatelja čija su imena dodata na listu sankcija SAD u martu 2014. nakon aneksije Кrima.
Кrajem 2019. godine, ukrajinski državni Naftogas potpisao je ugovor o tranzitu gasa sa Gaspromom do 2024. Ugovor obavezuje Gasprom da pumpa najmanje 40 milijardi kubnih metara gasa kroz Ukrajinu svake godine počevši od ove godini, i mora da plati za taj kapacitet, čak iako isporuke budu manje. Gasprom može da kupi dodatne kapacitete na mesečnoj aukciji, obično po višoj ceni. Na sastanku sa ruskim energetskim rukovodiocima i zvaničnicima 6. oktobra, Putin je jasno rekao da Rusija ne želi da isporučuje dodatni gas ukrajinskim gasovodima.
– Dalje povećanje tih obima nema ekonomskog smisla za Gasprom, jer će i troškovi biti veći. Mnogo je jeftinije snabdevati gasom pomoću novih gasovoda, što nam štedi oko ti milijarde dolara godišnje – rekao je Putin.
Kako piše Forin polisi, to u prevodu znači da Moskva ne želi da Кijev ostvari ekstra profit. Кremlj je veoma dosledan u svojim pokušajima da oteža život Кijevu i poveća uticaj Rusije na Ukrajinu, dodaje list. Zadržavanje prihoda od tranzita gasa je jedno od sredstava za postizanje tog cilja.
Istovremeno, Rusija pokušava da podstakne Nemačku da što pre pruži konačno odobrenje za početak Severnog toka 2. Putin i drugi visoki ruski zvaničnici bili su vrlo jasni, da je rešavanje preostalih zakonskih prepreka za inauguraciju gasovoda jedan od načina za ublažavanje pritiska na evropsko tržište gasa. Izgradnja podvodnog cevovoda je završena, ali je još uvek potrebno konačno odobrenje Nemačke Federalne mrežne agencije i Evropske komisije pre početka isporuka gasa. Gasprom je već počeo da puni gasovod gasom, za šta će biti potrebno oko mesec dana, i potrebno je do 1,5 milijardi kubnih metara gasa.
Sudbina regulatornog odobrenja za Severni tok 2 leži u novoj nemačkoj vladi, koja će biti formirana u narednih nekoliko nedelja. Jedan od verovatnih koalicionih partnera, Zeleni, bili su otvoreno kritični prema projektu. Berlin i Brisel će morati da se dogovore o tome koliki deo kapaciteta Severnog toka 2 Gasprom može da koristi, pošto energetski propisi EU predviđaju da mreže gasovoda treba da budu otvorene za gas bilo koje kompanije. Iako je Gasprom jedini izvor gasa u ovom trenutku, Кremlj bi mogao da pomogne u rešavanju ambisa davanjem pristupa gasovodu Rosnjeftu, ukidajući Gaspromov višedecenijski monopol na izvoz iz Rusije.
Da li će Rusija moći da ostvari sve ove ciljeve zavisiće od tržišnih uslova, evropske politike, i, naravno, vremenskih prilika, jači vetar i više sunca su Evropi potrebni da proizvede više energije. Iako sam Gasprom nema moć da uspostavi ravnotežu na evropskom tržištu, ranjivosti su postale očigledne u ovoj energetskoj krizi i pokazale su da će Rusija još dugo ostati moćan igrač u energetskom svetu EU.