Evropa će imati problem zbog gasa, a Srbija samo ako uvede sankcije Rusiji

Oružani sukobi u Ukrajini neće izazvati globalnu energetsku krizu, a Srbija će imati probleme sa cenom gasa, samo u slučaju, da se odluči da sledi Evropsku uniju i uvede sankcije Ruskoj Federaciji, smatra domaća stručna javnost.

Priznanje nezavisnosti Donjecka i Luganska od strane Moskve je izazvalo zebnju među potrošačima energenata, jer je cena nafte odmah skočila nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin obelodanio tu odluku, a spekuliše se da bi to moglo da se desi i sa cenama „plavog energenta“ i struje.

Nafta tipa „brent“ koja se troši u Srbiji u utorak je dostigla najveću cenu u poslednjih sedam godina – 99,38 dolara po barelu. Eksperti tvrde da na kraće staze to neće dovesti do poremećaja u cenovnoj politici, a u Srbiji je Vlada nedavno ograničila maksimalne maloprodajne cena naftnih derivata evro dizel i evro premijum BMB 95 na 179, odnosno 171 dinar po litru.

Kada je pak reč o gasu, situacija je znatno dramatičnija nakon izjave kancelara Olafa Šolca da je Nemačka preduzela korake da zaustavi proces izdavanja dozvola za puštanje u rad izgrađenog gasovoda „Severni tok 2“. Planirano je da se tim gasovodom ruski „plavi energent“ doprema do potrošača u Nemačkoj, ali je to sada pod znakom pitanja, jer zvanični Berlin razmišlja o otkazivanju tog projekta kao reakciju na to što je Moskva priznala nezavisnost Donjecka i Luganska.

Nakon objavljivanja te vesti odmah je usledila izjava Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, da će u Evropi gas koštati 2.000 evra zbog obustavljanja sertifikacije „Severnog toka 2“.

S obzirom da se u Evropskoj uniji značajan deo struje dobija iz gasnih elektrana, raste sumnja da to može da izazove i nestašice električne energije, što bi momentalno podiglo i njenu cenu na berzama.

U slučaju da rast cena struje potraje, to bi moglo da predstavlja i problem za Srbiju, ako sledeće zime ne proizvede dovoljne količine za domaće potrebe, sa čim smo se suočili ove sezone zbog kolapsa elektroenergetskog sistema.

Ako bi došlo do toga, Elektroprivreda Srbije bi morala da uvozi struju iz inostranstva kada je najskuplja, što bi moglo da se odrazi i na povećanje maloprodajne cene za domaćinstva i industriju.

U Evropskoj komisiji pak tvrde da odluka Nemačke o zaustavljanju procesa certifikacije gasovoda neće uticati na snabdevanje Evrope energijom, s obzirom da taj gasovod još ne radi.

Potrošače u Srbiji pak brine kakvu cenu gasa će imati nakon što istekne važeći ugovor između Gasproma i Srbijagasa, koji predviđa da je cena gasa, koju kupujemo od Moskve 270 dolara za 1.000 kubnih metara. Reč je o ranije ugovorenim količinama, dok dodatne ruskoj strani plaćamo nešto više od 800 dolara po 1.000 kubnih metara.

Direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“ Dušan Bajatović se nada, da bi sa Rusima mogao biti postignut ugovor o snabdevanju „plavim energentom“ na 10 godina i da će cena biti oko 600 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. U svakom slučaju, rast nabavne cene će najverovatnije dovesti do korekcije maloprodajnih cena za potrošače u Srbiji.

I. S.

- Advertisement -