Politika

EU uveliko obavlja konsultacije, plan i strategija Srbije „nepoznati“

Photo: Unsplash

Ima li Srbija plan i strategiju daljih odnosa sa pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ali su prihvatile francusko-nemački plan, kojim bi trebalo da se omogući neometano članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, nije poznato.

Odavno se spekuliše da plan EU i SAD o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u doglednoj budućnosti treba da dovede do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a na osnovama međusobnog priznanja. To bi moglo da dovede i do promene stava tih pet zemalja, a moguć je i obrnuti proces u kojem neke od njih priznaju Kosovo i uskrate podršku Srbiji.

Sagovornici Danasa kažu da su SAD i EU pre ulaska u ovaj proces obavile konsultacije sa ovim državama koje će same doneti svoje odluke, ali da bi ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji i ne prihvati sporazum odgovoro mogao biti to da te zemlje priznaju Kosovo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izveštavajući javnost o težini situacije u kojoj se Srbija nalazi, rekao da je zbog toga što su te zemlje priznale francusko-nemački predloga, praktično usvojen novi pregovarački okvir Srbije i EU.

On im se pre samo mesec dana u pismima upućenim predsednicima Španije, Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije zahvalio na pomoći Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta.

Ministar spoljniih poslova Srbije Ivica Dačić nije odgovorio na pitanje Danasa očekuje li Beograd promenu stavova ovih država i kako vidi „diplomatsku ofanzivu“ specijalnog izaslnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Lajčak se ovih dana sreo sa šefovima diplomatija Španije, Kipra i Slovačke, dok ga je iz Grčke primila specijalna izaslanica ove zemlje za Zapadni Balkan. On ih je izvestio o toku dijaloga Beograda i Prištine, a razgovori sa njima dešavaju se baš posle sastanka Vučića i takozvane „velike petorke“, koja mu je predstavila francusko-nemački plan.

Nezvanično su nam pojedine aktivne srpske diplomate rekle da nisu dobile uputstva za dalji rad, kao i da je njihova procena da će čvrsti u stavu ostati Španija i Kipar, dok je Grčka „na klackalici“.

Dačić je podsetimo, proteklih meseci kada se sastajao sa predstavnicima ovih zemlja govorio da će Kipar ostati pri svom stavu, čak i kada bi Srbija priznala Kosovo.

Važnost stavova ovih pet država je između ostalog i u tome, što je, prema nezvaničnim saznanjima Frankfurter algemajne cajtunga, kosovski premijer Aljbin Kurti dočekao francusko-nemački predlog i prateći zahtev da Kosovo formira Zajednicu srpskih opština, sa zahtevom da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to učine.

Prema oceni Frankfurter algemajne cajtunga, Brisel, Berlin ili Pariz ne mogu da daju te garancije u ime Španije, Grčke, Kipra, Slovačke ili Rumunije.

Dejan Jović: „Potezi ovih zemalja mogli bi da spreče članstvo Kosova u NATO“

Uz to, potezi ovih zemalja mogli bi da spreče članstvo Kosova u NATO. Na to je, posle poslednje Vučićeve konferencije za novinare, ukazao Dejan Jović, profesor FPN iz Zagreba koji se na Tviteru zapitao, zašto predsednik Vučić misli da Srbija ne može sprečiti ulazak Kosova u NATO.

„Zar nema nijednu prijateljsku zemlju koja bi to spriječila vetom? Npr. Mađarsku ili one članice NATOa koje ne priznaju Kosovo… Svaka može blokirati ulazak, kao što Turska sad blokira Švedsku“, napisao je Jović.

Vučić je naime naveo da Srbija članstvo Kosova u NATO ne može da spreči, jer nije član te organizacije.

Dragan Šormaz: „Najveća opasnost ako Srbija ne prihvati dogovor i ne uvede sankcije Rusiji“

O ulozi takozvanih nepriznavača Kosova u kontekstu NATO, Dragan Šormaz, osnivač Evroatlanskog saveta Srbije, za Danas navodi da je sada najveća opasnost za Srbiju, ako ne uvede sankcije Rusiji i ne postigne sporazum sa Prištinom, to da pet zemalja EU i četiri NATO, kao odgovor priznaju Kosovo.

Na taj način bi Kosovo brzo postalo članica NATO i kandidat za članstvo u EU! Srbija bi bila svrstana na stranu gubitnika i snosila katastrofalne posledice! Ovo bi po Srbiju bilo gore od uvođenja bilo kakvog oblika sankcija, navodi Šormaz.

Upitan da li države članice NATO koje ga ne priznaju mogu da spreče ulazak Kosova u ovu vojnu alijansu, odgovara da sada mogu, ali ako bi priznale Kosovo, nema razloga da to učine.

A zašto bi sprečavale ako Kosovo pokazuje otvorenu nameru za saveznistvo?! Za razliku od Srbije. Pored toga, neuvođenje sankcija Rusiji i nepostizanje sporazuma bi njima bio signal da Srbija nije spremna da bude članica EU i da ima drugačija razmišljanja od stavova tih država, zaključuje Šormaz.

I. S.

Up Next

Poslanica SSP na zasedanju Skupštine Saveta Evrope: „Prijem Kosova bi bio kršenje međunarodnog prava“

Don't Miss

Ivica Dačić danas u poseti Turskoj

Click to comment

Politika

Hoti: „Dolaskom vlade Kurtija izgubljen suverenitet Kosova na severu, odnosi sa SAD kritični“

Photo: Unsplash

Bivši premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da je dolaskom na vlast premijera Aljbina Kurtija u drugom mandatu izgubljen suverenitet na severu Kosova i da ovakvim ponašanjem premijera Kosovo može doći u situaciju da na severu red i zakon uspostavljaju Kfor i Euleks, a ne Kosovska policija.

Hoti je za prištinsku agenciju Kosovapress ocenio da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kritični, kao i da 30 godina nastojanja Albanaca za nezavisnu državu i 15 godina nakon proglašenja nezavisnosti nikada nije bilo ovakve komunikacije između Vlade Kosova i Vlade SAD.

Dodao je da akcije, ma koliko zakonite bile, treba da se rade u koordinaciji sa međunarodnim saveznicima.

„Američki emisari dolaze na Kosovo i jasno kažu da su branioci suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, a zahtevi koje imaju za Kosovo za formiranje Asocijacije (ZSO), jasno kažu da nije njihov zahtev da ona bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Imamo legitimno pravo kao suverena država da uspostavimo red i zakon u svakom delu Kosova, ali to možemo da uradimo u koordinaciji sa našim međunarodnim partnerima, da vidimo šta gubimo, a šta dobijamo jednostranim radnjama. Istina je da nikada nije bilo manje suvereniteta na severu Kosova nego sa ovom vladom“, kazao je Hoti.

Hoti je rekao da je Kurti u poslednje dve godine doveo u tešku situaciju komunikaciju sa SAD i da je situacija kritična.

„Tokom dve godine vlasti bilo je teških trenutaka njihove komunikacije sa glavnim saveznikom, SAD. Imamo slučajeva kada su posete ministara otkazane, imali smo situacije kada je premijer tamo boravio tri nedelje i niko se s njim nije sreo, razne situacije i probleme u saradnji, zbog ponašanja Vlade Srbije. Do čega to može da dovede nisam u stanju da zamislim. Da dođemo do tačke u kojoj veoma visoki američki zvaničnici, od državnog sekretara (Blinken) naniže, hijerarhije Stejt departmenta, jasno kažu da Kosovo ne sledi savet glavnog partnera, već podriva odnose između dve zemlje. Ova situacija je nezamisliva“, kazao je Hoti.

Ocenio je da je suspenzija sa vojne vežbe „Defender Europe ’23“ zlokobna poruka za Kosovo.

I. S.