Politika

EU razmatra popuštanje ekoloških propisa u vreme dok se smanjuje zavisnost od ruskih energenata

Foto: Unsplash

Pod pritiskom visokih cena energije i s namerom da okonča zavisnost od ruskog gasa i nafte, Evropska unija planira da „olabavi“ ekološke propise za projekte obnovljivih izvora energije, pišu svetski mediji, a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Evropska komisija želi da ubrza zelenu tranziciju i smanji oslanjanje na ruska goriva uvođenjem novih mera, koji će omogućiti da neki projekti obnovljive energije dobiju dozvole u roku od godinu dana, pokazuje nacrt dokumenta u koji je Rojters imao uvid.

Komisija planira da sledeće nedelje predstavi paket mera za okončanje oslanjanja EU na Rusiju, jačanjem obnovljivih izvora energije, uštedom energije i povećanjem uvoza gasa s drugih mesta.

Kao deo toga, Evropska komisija će predložiti pravila koja će tražiti od članica EU da odrede područja na kopnu ili moru pogodna za obnovljive izvore energije, gde bi takvi projekti imali mali uticaj na životnu sredinu, pokazuje nacrt predloga.

„Proces izdavanja dozvola za nove projekte u oblastima pogodnim za obnovljive izvore energije ne bi smeo da bude duži od jedne godine“, navodi se u dokumentu, mada se dodaje da bi to moglo biti produženo za tri meseca u „vanrednim okolnostima“.

Zasad je u EU rok za izdavanje takvih dozvola dve godine, mada se može produžiti za još godinu dana. Međutim, ukazuje Rojters, projekti obnovljive energije često se suočavaju s daleko većim kašnjenjima, usled birokratije, protivljenja lokalnih zajednica ili zabrinutosti za ugrožene vrste, zbog čega postoje strahovi da će Unija teško povećati upotrebu energije vetra i sunca dovoljno brzo da ispuni ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Nacrt predloga predviđa da postojeći rokovi i dalje važe za projekte izvan pogodnih oblasti koja ne bi trebalo da se poklapaju za zaštićenim lokacijama ili putevima migracije ptica, dok bi se prioritet dao krovovima, oblastima oko puteva i železničkih šina, kao i industrijskim područjima.

Takve oblasti, prema nacrtu, i dalje bi bila podvrgnuta ekološkoj proceni, ali pojedinačnim projektima u njima ona više ne bi bila potrebna, osim ako ne bi značajno uticali na životnu sredinu u nekoj drugoj članici EU. Projekti s kapacitetom manjim od 150 kW u pogodnim imali bi šestomesečni proces izdavanja dozvola, ili devet ako postoje problemi oko bezbednosti ili uticaja na električnu mrežu.

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je EU da ubrza usvajanje alternativa fosilnim gorivima, što je inače planirala u okviru svog Zelenog dogovora za borbu protiv klimatskih promena da dostigne nultu emisiju ugljenika do 2050., piše Fajnenšel tajms.

EU je prošle godine takođe predstavila niz mera osmišljenih da ostvari srednjoročni cilj smanjenja emisija za 55 % do 2030. godine, a sada se priprema da olabavi ekološke propise dok nastoji da ruska fosilna goriva zameni obnovljivom energijom i uvoznim vodonikom za proizvodnju energije.

U EU je postignut dogovor da se do 2030. godine 40 % električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, ali bi dokument, koji bi trebalo da bude objavljen sledeće nedelje, mogao da postavi viši cilj, budući da poziva na povećanje stope implementacije projekata zelene energije za 30 %.

EU raspravlja o zabrani uvoza nafte iz Rusije u roku od šest meseci, dok obećava je da će prekinuti upotrebu ruskog gasa do kraja godine, ističe Fajnenšl tajms, ukazujući da ruski gas pokriva više od 40 % potrošnje u EU.

Potpredsednik Evropske komisije nadležan za Zeleni dogovor Frans Timermans rekao je 10. maja da je uvozni vodonik jedina moguća zamena za gas koji koristi evropska teška industrija, a koji većim delom dolazi iz Rusije.

On je takođe rekao da će Brisel ići „znatno dalje“ od svojih sadašnjih ambicija od 40 gigavata kapaciteta zelenog vodonika do 2030.

Prema zasebnom nacrtu mera u koji je uvid imao Fajnenšel tajms, Komisija je takođe predložila stroge kriterijume za zeleni vodonik i kako se on stvara elektrolizom. Vodonik bi se kvalifikovao kao obnovljiv samo ako tokom svoje proizvodnje ne poveća upotrebu električne energije iz fosilnih goriva i ako bi vratio u mrežu onoliko obnovljive električne energije koliko je potrošio.

Poziv za ubrzanje zelene tranzicije takođe je došao i od više od 100 kompanija koje žele da EU intenzivira svoj fokus na obnovljivu energiju dok se nastoji da okonča zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ukazuje Blumberg.

„U srži trenutne krize energetske bezbednosti i cena nalazi se prevelika zavisnost od nestabilnog, uvezenog fosilnog gasa, nafte i uglja“, naveli su izvršni direktori i drugi poslovni lideri u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Šefovi kompanija, među kojima su Majkrosoft, Unilever i H&M, naveli su da je sada vreme da EU bude hrabra i udvostruči napore za ispunjenje Zelenog dogovora.

Invazija Rusije na Ukrajinu pogoršala je krizu u snabdevanju energijom koja je već postojala u Evropi, dovodeći cene roba do rekordnih nivoa, podvlači Blumberg i ukazuje da se EU sada suočava s potencijalnim prekidima u snabdevanju gorivom, jer Rusija preti da će prekinuti isporuke, ako ne budu plaćane u rubljama.

EU može da ubrza zelenu tranziciju povećanjem investicija u obnovljive izvore energije, poboljšanjem izolacije zgrada i podsticanjem preduzeća da biraju tehnologije s niskim sadržajem ugljenika, navodi se u pismu šefova kompanija u koje je Blumberg imao uvid. Promeni bi, prema pismu, mogli da pomognu i smanjenje poreza i mere podrške prihodu.

I. S.

Up Next

Vjosa Osmani: „Cilj da Kosovo što pre uđe u NATO, Evropsku uniju i Savet Evrope“

Don't Miss

Savetnik premijera Kosova: „Obezbeđene dve trećine glasova za članstvo Kosova u Savet Evrope“

Click to comment

Politika

Evropska unija: „Politički i bezbednosno priključiti Zapadni Balkan, ubrzati put ka članstvu“

Foto: Unsplash

Zamisli i predlozi za „političku, geopolitičku evropsku zajednicu“, kao ključni cilj imaju da se Zapadni Balkan, Ukrajina, Gruzija i Moldavija, politički i bezbednosno priključe Evropskoj uniji, zbog rata u Ukrajini, uz evropsku perspektivu, koja znači pospešenje nove metodologije pristupnih pregovora, ali bez prečica i uz sve uslove, koje taj postupak zahteva.

Ti predlozi, kako su agenciji Beta rekli zvaničnici u sedištu EU u Briselu, treba da budu još podrobno obrazloženi, prevashodno od francuskog predsedništva EU, pre susreta na vrhu EU-Zapadni Balkan 23. juna u Briselu, uz vrlo naglašena očekivanja mnogih članica Unije da Srbija, poput EU, uvede i neke sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Nemački kancelar Olaf Šolc oprezno je izjavio da je to „zanimljiva zamisao“, ali je podvukao da to „ne sme sprečiti ono što je započeto“, odnosno molbe za ulazak u EU na kojima se dugo radi sa zemljama Zapadnog Balkana.

Šolc je rekao da će uskoro otići u posete partnerima na Zapadnom Balkanu, podvukavši da je ispunjavanje obećanja tim zemljama „ne samo pitanje kredibiliteta“ EU, već da je njihova integracija u „strategijskom interesu“ Unije.

Zamisli o „Evropskoj političkoj, geopolitičkoj zajednici“ izneli su francuski predsednik Emanuel Makron, koji je naglasio da to“ nikako nije zamena, već dopuna za proširivanje“, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je u Beogradu objasnio da bi „rešenje moglo da leži u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja“.

Makron je, međutim, potvrdio da politika ulaska u puno članstvo EU ne bi bila dovedena u pitanje stvaranjem „evropske političke zajednice“, a da bi ugrađivanje u nju značilo da bi, pored ostalog, „otvorila vrata snažnijim političkim, energetskim odnosima i investicijama sa zemljama koje su za to spremne“.

Zemlje Zapadnog Balkana i tri članice Istočnog partnerstva EU ugrađuju se u strategiju i već zamišljeni poredak bezbednosti i stabilnosti u Evropi, a oni kandidati koji po novoj metodologiji ispune uslove za članstvo u nekom sektoru, biće ugrađeni u tu politiku Unije i dobiti pravo da prisustvuju zasedanju Saveta ministara EU. Tada bi im bila odobrena i dodela budžetskih sredstava, zamašnih strukturnih fondova i uključivanje u programe za taj sektor, što je do sada bio slučaj jedino kada zemlja kandidat postane članica.

Kako je to ukazao i Mišel, mehanizmi vraćanja na početak pregovora takođe bi trebalo da budu ugrađeni u proces pristupanja, tako da zemlji kandidatu integracije budu povučene ako ona nazaduje u nekom poglavlju, a posebno u ključnom sektoru vladavine prava, što izričito stoji i u novoj metodologiji proširenja.

EU od Srbije, koja već pregovara o članstvu, i kroz ovo viđenje „evropske političke, geopolitičke zajednice“ jasno očekuje da što pre svoje odnose s Rusijom usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. To znači da se primereno uskladi i sa političkim i ekonomskim sankcijama EU prema Rusiji, kazali su zvaničnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara Unije.

I. S.