Evropska unija bi mogla zabraniti minijaturna hotelska pakovanja raznih toaletnih potrepština i jednokratnu ambalažu za hranu kao jednu od mera u borbi protiv rasipničke ambalaže. Cilj je da se do 2030. godine sva ambalaža učini višekratnom ili reciklažnom.
Predlog je deo Evropskog zelenog dogovora, plana za celu EU za dostizanje apsolutne nule do 2050. godine, odvajanje ekonomskog rasta od korišćenja resursa i promovisanje cirkularne ekonomije, prenosi Euronews.
U Evropi, svaka osoba u proseku godišnje proizvede skoro 180 kilograma ambalažnog otpada. Čak 40 % plastike i 50% papira koji se koriste u EU upotrebljava se za izradu ambalaže.
Ukoliko se ne preduzmu mere, otpad od plastične ambalaže mogao bi da poraste za 46% do 2030. godine, prema podacima Evropske komisije.
Koju ambalažu EU želi da zabrani?
Predložena revizija zakonodavstva EU o ambalažnom otpadu ima za cilj da do 2030. svu ambalažu učini višekratnom ili reciklažnom. Takođe ima za cilj da se oslobodi nepotrebne ambalaže, podrži recikliranje i unese jasnoću u vezi sa odgovarajućom upotrebom i odlaganjem biorazgradive plastike.
Po novom zakonu biće zabranjeni određeni oblici nepotrebne ambalaže, uključujući jednokratnu ambalažu za hranu i piće kada se konzumira u restoranima i kafićima, jednokratnu ambalažu za voće i povrće, minijaturne bočice za šampone i drugu minijaturnu ambalažu u hotelima.
Potrošači bi dobili i mogućnost pakovanja za višekratnu upotrebu u restoranima i kafićima određene veličine.
Kakav bi uticaj mogli imati novi zakoni EU o ambalaži?
Do 2030. predložene mere bi smanjile emisije stakleničkih gasova iz ambalaže za gotovo trećinu – smanjenje ekvivalentno godišnjim emisijama Hrvatske. Korišćenje vode bi se smanjilo za 1,1 milion kubnih metara.
Nakon početnih ulaganja potrebnih za tranziciju, očekuje se da će ekonomski uticaj biti pozitivan. Ako preduzeća prebace uštede na potrošače, Evropljani bi mogli da uštede u proseku skoro 100 evra godišnje.
Predlog ambalažnog otpada trenutno razmatraju Evropski parlament i Savet.
