Ekonomija

EPS sve teže do kredita – problemi u plaćanju čak i uvozne struje

Foto: Unsplash

Loša finansijska situacija u kojoj se nalazi Elektroprivreda Srbije uzrokovala je, pored kašnjenja u plaćanju struje proizvođačima iz domaćih obnovljivih izvora energije, i docnju u isplati električne energije nabavljene u inostranstvu, saznaje Danas.

Izvor Danasa tvrdi da je prošle nedelje EPS dobavljaču struje kupljene u inostranstvu isplatio samo 50 % računa, jer nije imao dovoljno novca za čitav iznos transakcije.

Novčani problemi EPS-a su izgleda ozbiljni. To preduzeće je počelo da duguje i za kupljenu električnu energiju iz uvoza. Trgovci koji uvoze struju razmišljaju da zbog toga EPS-u prestanu da nude svoju robu i sklapaju aranžmane sa tim preduzećem za prvi kvartal sledeće godine, navodi naš izvor i dodaje da kada je pak reč o domaćim dobavljačima, EPS polako počinje da isplaćuje zaostala potraživanja.

Drugi sagovornik Danasa, blizak tom preduzeću, ističe da je evidentno da EPS ima finansijske probleme nastale zbog neplaniranog uvoza struje tokom prošle zimske sezone usled nedovoljnih količina uglja i učestalih havarija na postrojenjima za proizvodnju električne energije.

Zbog svega toga su i nastala dugovanja prema dobavljačima, među njima i onima od kojih EPS otkupljuje struju. Međutim, treba istaći da su ta dugovanja ipak znatno češća kada je reč o domaćim proizvođačima struje iz obnovljivih izvora energije. Jednostavno, sistem potpisivanja ugovora za struju nabavljenu na inostranim berzama je takav da je prosto nemoguće dugovati. Svako nepoštovanje precizno utvrđenih pravila može da dovede do isključenja sa berze. Do dugovanja, za struju iz uvoza, može da dođe u slučaju sklapanja aranžmana po principu direktne pogodbe sa trgovcem. Kada je reč o aranžmanima za nabavku struje iz inostranstva čini se da EPS ima više problema sa dobijanjem kredita. Naime, banke su sve opreznije u odobravanju kreditnih aranžmana zbog ekonomske krize, a EPS je već dosta zadužen pa po svemu sudeći ne dolazi tako lako i brzo do kreditnih sredstava. To uslovljava i kašnjenje u plaćanju dobavljačima, objašnjava naš sagovornik.

Podsećanja radi, Danas je pisao da EPS zbog nagomilanih finansijskih problema u protekla četiri meseca nije bio u mogućnosti da plati struju koju je kupio od domaćih proizvođača iz obnovljivih izvora energije i po toj osnovi duguje između šest do osam miliona evra.

O tome da nema dovoljno novca za izmirenje svojih obaveza poslovodstvo EPS-a je obavestilo i svoje poslovne partnere, na taj način pravdajući kašnjenje. Redakcija Danasa imala je uvid u dopis koji je izvršni direktor Elektroprivrede Srbije za snabdevanje električnom energijom Radovan Stanić 20. maja uputio firmi, koja se bavi proizvodnjom struje iz OIE u kome se navodi da se EPS “nalazi u nezavidnoj finansijskoj situaciji i u ovom trenutku otežano i sa izvesnim kašnjenjem izmiruje svoje dospele obaveze pa i po izdatim računima za proizvedenu električnu energiju po ugovorima o otkupu električne energije”.

U nastavku dopisa nadležni u EPS ističu da su svesni svojih obaveza i da će iste biti izmirene “u vrlo kratkom roku” pozivajući firmu kojoj duguju za isporučenu struju na strpljenje.

Izvor Danasa blizak Elektroprivredi Srbije ističe da je razlog zbog koga to javno preduzeće nema dovoljno novca da izmiri dugovanja slaba likvidnost do koje je došlo usled velikih troškova za nabavku struje tokom proteklog zimskog perioda zbog nedovoljne proizvodnje i brojnih havarija usled lošeg rukovođenja preduzećem, dok se na njegovom čelu kao vršilac dužnosti direktora nalazio partijski kadar Srpske napredne stranke Milorad Grčić.

S druge strane, u Elektroprivredi Srbije za Danas tvrde da to preduzeće “nema dugovanja za kupljenu električnu energiju na veletržištu, odnosno kada je reč o kupovini struje od drugih snabdevača.

EPS ispunjava sve ugovorne obaveze za kupljenu električnu energiju. Elektroprivreda Srbije uspešno sarađuje sa svim povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, a zbog okolnosti, koje je izazvala energetska kriza i rat u Ukrajini došlo je do kašnjenja u plaćanju svega jednog računa za te proizvođače. EPS u najkraćem roku sve svoje ugovorne obaveze izmiruje, što je činio i u prethodnom periodu, kažu u Elektroprivredi Srbije.

I. S.

Up Next

Kamion išao u rikverc i usmrtio radnika – saobraćajna nezgoda kod Aleksinačkih rudnika

Don't Miss

Pretio radnicima Centra za socijalni rad na Zvezdari – priveden osumnjičeni za ugrožavanje sigurnosti

Click to comment

Poslovanje

Goran Vesić: „Poziv francuskim kompanijama da učestvuju na tenderima“

Photo: Unsplash

Ekonoski odnosi Srbije i Francuske napredovali su u poslednjih nekoliko godina, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i pozvao i francuske kompanije da učestvuju na budućim tenderima, pre svega u oblasti železničke infrastrukure, saopštilo je Ministarstvo.

Vesić je razgovarao sa francuskim ministrom zaduženim za spoljnu trgovinu, ekonomsku promociju i francuske državljane u inostranstvu Olivijeom Beštom o dodatnom unapređenju saradnje dve zemlje, posebno u oblasti saobraćajne infrastrukture.

Ističući da Srbiju i Francusku vežu višedecenijski dobri, prijateljski odnosi, politički i ekonomski, a da u Srbiji već uspešno posluje jedan broj francuskih kompanija, Vesić je podstio da su upravo kompanije iz Francuske angažovane na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji – izgradnji beogradskog metroa, postrojenja spalionice u Vinči, dok je Vansi koncesionar aerodroma „Nikola Tesla“.

Francuska agencija za razvoj u Srbiji učestvuje i u realizaciji projekta LIID, u okviru kojeg je opredeljeno više od 300 miliona dolara za razvoj lokalnih samouprava, a Srbija želi da postane i saobraćajno čvorište u regionu, ali i šire, naglasio je Vesić.

Vesić je pozvao i francuske kompanije da učestvuju na budućim tenderima, pre svega u oblasti železničke infrastrukure.

Ministar Bešt je rekao da francuske investicije u Srbiji ranije nisu bile u skladu sa tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje, zbog čega je predsednik Emanuel Makron 2019. godine formulisao Strategiju za Zapadni Balkan, u čijem je središtu upravo Srbija.

Bešt je rekao da oni žele da nastave saradnju u tom duhu i žele što brži pristup Srbije Evropskoj uniji.

On je naveo da postoji zaniteresovanost francuskih kompanija za ulaganja u oblasti avio-saobraćaja, i rekao da bi „Er Srbija“ mogla da bude važno vazdušno čvorište jugoistočne Evrope.

Vesić i Bešt su razgovarali i o mogućnostima za saradnju i ulaganja, kada je reč o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Bešt je naglasio da svi zajednički projekti pomažu dalji razvoj Srbije, kako bi bila ključna zemlja u regionu, kada postane punopravni član Evropske unije.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovao je i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.

I. S.