Energetska pića i lekovi: Opasna kombinacija koju mnogi ignorišu

Međutim, problem je upravo u tome što se dejstvo energetskih pića često potcenjuje, iako njihov sastav može značajno uticati na organizam, posebno kod ljudi koji svakodnevno uzimaju terapiju.

Najčešći sastojci energetskih pića su kofein, često prisutan u količinama, koje premašuju preporučeni dnevni unos, zatim guarana kao dodatni ‘skriveni’ izvor kofeina, taurin koji učestvuje u regulaciji brojnih fizioloških procesa u organizmu, biljni ekstrakti poput ginsenga i yerba mate, velike količine šećera ili veštačkih zaslađivača, kao i visoke doze vitamina B i Lkarnitina.

Međutim, problem nije u jednom sastojku pojedinačno, već u njihovoj kombinaciji. Organizam ovakve napitke ne doživljava kao hranu ili osveženje, već kao snažan stimulans. Iz ugla farmaceuta, najveći rizik predstavljaju upravo interakcije – situacije u kojima energetska pića mogu da promene dejstvo leka, pojačaju neželjene efekte terapije ili utiču na njenu bezbednost i efikasnost, objašnjava Emilija Trbović, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Energetska pića često sadrže visok nivo kofeina, šećera i raznih drugih stimulansa i aditiva. Iako mogu pružiti privremeni podsticaj energije, redovna ili prekomerna konzumacija može  predstavljati nekoliko zdravstvenih rizika, posebno za adolescente, sportiste i osobe sa postojećim zdravstvenim stanjima.

Sa visokim nivoom kofeina i šećera, zajedno sa drugim sastojcima, postoje neki potencijalni neželjeni efekti od pijenja energetskih pića, uključujući nesanicu, dijareju, kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega, hipertenziju, depresiju, tahikardiju, razdražljivost i anksioznost.

Jedan od najzabrinjavajućih efekata energetskih pića je njihov potencijalni uticaj na srce. Jedna studija je pokazala da energetska pića mogu značajno povećati broj otkucaja srca i izazvati skokove krvnog pritiska, što može dovesti do srčanih aritmija, koje su potencijalno opasne po život. Dugotrajna upotreba je takođe povezana sa kardiomiopatijom, stanjem u kojem srce postaje abnormalno uvećano i oslabljeno, što narušava njegovu sposobnost da efikasno pumpa krv.

Članak u časopisu The Journal of Pediatrics istakao je zabrinutost zbog kardiovaskularne toksičnosti kod adolescenata koji redovno konzumiraju energetska pića, kaže Trbović.

Mnoga energetska pića sadrže do jedne trećine šolje šećera po porciji. Ovaj visok sadržaj šećera može doprineti gojaznosti, dijabetesu tipa 2, zavisnosti od šećera i želji za njim. Preporučeni bezbedan dnevni unos kofeina je oko 400 mg za zdrave odrasle osobe i efekti zavise od doze i individualne osetljivosti.

Važno je posebno upozoriti na rizike kombinovanja alkohola i energetskih pića. Alkohol deluje kao depresor centralnog nervnog sistema, usporava reakcije, smanjuje budnost i utiče na koordinaciju. Sa druge strane, energetska pića, zahvaljujući kofeinu i drugim stimulansima, povećavaju budnost i prikrivaju osećaj umora.

Kada se ove supstance kombinuju, kofein može da ‘maskira’ osećaj pijanstva, pa osoba ima utisak da je manje pod dejstvom alkohola nego što zaista jeste. Upravo zato ljudi često unesu veće količine alkohola, jer ne prepoznaju realan nivo opijenosti. Iako se osećaju budnije, njihove kognitivne i motoričke sposobnosti ostaju oslabljene, što značajno povećava rizik od saobraćajnih nesreća, povreda i drugih oblika rizičnog ponašanja.

Zbog ovih efekata, zdravstveni stručnjaci i međunarodne zdravstvene organizacije godinama upozoravaju da kombinacija alkohola i energetskih pića nije bezazlena, posebno kod mladih, osoba sa kardiovaskularnim problemima i svih koji već koriste određenu terapiju“, precizira Trbović.

Farmaceuti su često prva linija kontakta sa pacijentima. Za razliku od lekara, koji pacijenta vide periodično, farmaceut ga vidi redovno. Vidimo navike koje pacijenti često ne pominju lekaru, a energetska pića su jedna od tih navika.

Problem je što se energetska pića ne doživljavaju kao nešto što treba prijaviti uz terapiju. Energetska pića ne leče umor, oni ga prikrivaju. Umor je signal organizma a kada ga stalno potiskujemo, telo plaća cenu.

Najčešći primeri iz prakse odnose se na kombinaciju energetskih pića sa lekovima za lečenje povišenog krvnog pritiska. Kofein može dovesti do porasta krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, čime privremeno umanjuje efekat terapije. Pacijenti tada često imaju utisak da lek ‘ne deluje’, iako je pravi problem u istovremenom unosu energetskih pića. Poseban oprez potreban je i kod lekova za smirenje i spavanje, jer oni imaju potpuno suprotno dejstvo u odnosu na energetska pića.

Dok terapija deluje umirujuće i usporava nervni sistem, stimulansi iz energetskih pića pojačavaju budnost i napetost, što može smanjiti efikasnost terapije i dodatno opteretiti organizam. Kod pojedinih grupa antidepresiva, visok unos kofeina može pojačati neželjene efekte poput nervoze, ubrzanog rada srca, osećaja unutrašnjeg nemira i nesanice.

Takođe, kombinacija energetskih pića sa analgeticima i antiinflamatornim lekovima može povećati rizik od opterećenja jetre i bubrega, naročito kod dugotrajne upotrebe ili primene visokih doza terapije.

Važno je naglasiti da interakcije između energetskih pića i lekova ne moraju izazvati trenutne i dramatične simptome. Njihove posledice često nastaju postepeno i mogu postati vidljive tek nakon dužeg perioda redovne upotrebe“, upozorava Trbojević.

Farmaceuti upozoravaju da kod mladih tolerancija na kofein brzo raste, javlja se psihološka zavisnost, poremećaj sna postaje hroničan. Energetska pića nisu sportski napici i nisu napici za hidrataciju, jer tokom napora dodatno opterećuju srce.

Međunarodno društvo za sportsku ishranu (ISSN) je u svojim izveštajima otkrilo da konzumiranje energetskih napitaka 10 do 60 minuta pre vežbanja može poboljšati mentalnu koncentraciju, budnost, anaerobne performanse i izdržljivost kod odraslih, pretežno putem kofeina. ISSN je zatim upozorio da energetska pića sa visokim sadržajem kalorija mogu dovesti i do povećanja telesne težine i negativno uticati na nivo glukoze u krvi i insulina.

Iz ugla farmaceuta, energetska pića treba izbegavati kod osoba sa srčanim oboljenjima, povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, anksioznim poremećajima, trudnica i svih koji redovno uzimaju terapiju. Energetska pića nisu zabranjena, ali nisu ni bezopasna. Posebno ne u kombinaciji sa lekovima.

Poseban problem predstavlja to što energetska pića mogu prikriti umor i iscrpljenost, šaljući telu pogrešnu poruku da može više nego što je bezbedno. Takvo ‘forsiranje’ organizma povećava rizik od zdravstvenih komplikacija, naročito kod mladih osoba, hroničnih bolesnika i osoba koje redovno koriste neku terapiju, zaključuje Trbović.