Endokrinolog otkriva male trikove u ishrani koji mogu da promene hormone i nivo šećera u krvi

Male, ali dosledne promene u načinu i vremenu ishrane mogu značajno doprineti stabilnijem hormonskom zdravlju. Endokrinolozi, lekari koji se bave hormonskim sistemom, leče stanja poput dijabetesa, sindroma policističnih jajnika (PCOS) i metaboličkog sindroma, a ishrana je jedan od najefikasnijih načina podrške metaboličkom zdravlju.

Iako se ta stanja razlikuju, zajedničke su im poveznice insulinska rezistencija, hronična upala i poremećaji hormonskih signala, na koje ishrana direktno utiče. Istraživanja potvrđuju povezanost obrazaca ishrane i dugoročnog metaboličkog zdravlja, zbog čega endokrinolozi sve više ističu svakodnevne navike kao važan deo lečenja, piše EatingWell.

Ugljene hidrate jedite na kraju obroka

Možda zvuči jednostavno, ali redosled kojim jedete hranu može uticati na reakciju organizma.

Ako proteine i povrće bogato vlaknima pojedete pre ugljenih hidrata, to može biti veoma efikasan način za upravljanje skokovima insulina i šećera u krvi nakon obroka, kaže dr Džodi-En Meklin.

Koristi se primećuju čak i kod osoba sa dijabetesom tipa 2, kada se ugljeni hidrati jedu odmah nakon ostatka obroka. Kod osoba sa sindromom policističnih jajnika prednosti idu i dalje od kontrole šećera u krvi. Kada je nivo insulina hronično povišen, jajnici mogu proizvoditi višak androgena, poput testosterona, što dovodi do akni, neredovnih menstruacija i pojačane maljavosti.

Upravljanje tim skokovima insulina nakon obroka direktno utiče na ravnotežu polnih hormona, što ovu jednostavnu naviku čini veoma korisnom, dodaje Meklin.

Temelj obroka: Proteini, vlakna i zdrave masti

Umesto razmišljanja o namirnicama pojedinačno, fokus treba da bude na celom obroku. Kombinacija proteina, vlakana i zdravih masti usporava varenje i ublažava porast šećera u krvi nakon jela.

Istraživanja pokazuju da uravnotežen unos makronutrijenata pomaže u regulaciji glikemije kod insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Ovakvi obroci utiču i na hormone sitosti, smanjuju prejedanje i nagle padove energije.

Zajedničko delovanje ovih nutrijenata usporava varenje i ublažava skokove glukoze, što pomaže stabilizaciji insulina i poboljšava hormonsku regulaciju, kaže dr Kezija Džoj.

Primeri su jaja sa povrćem i avokadom ili činija žitarica sa pasuljem i maslinovim uljem.

Upravljanje tim skokovima insulina nakon obroka direktno utiče na ravnotežu polnih hormona, što ovu jednostavnu naviku čini veoma korisnom, dodaje Meklin.

Jedite u redovnim vremenskim intervalima

Nije važno samo šta jedete, već i kada jedete. Biološki sat učestvuje u regulaciji hormona, pa neredovni obroci mogu poremetiti ravnotežu.

Redovan raspored obroka pomaže stabilnom nivou energije i optimalnom radu metabolizma, kaže dr Džoj.

Dugoročno, dosledan ritam ishrane poboljšava metaboličku i hormonsku funkciju, ne zahtevajući tačno vreme obroka, već okvirnu svakodnevnu rutinu.

Dodatni saveti za hormonsko zdravlje

Ultraprerađenu hranu treba ograničiti, jer se povezuje sa metaboličkim sindromom i hormonskim disbalansom. Prednost treba dati celovitim namirnicama.

Umesto restrikcija, stručnjaci preporučuju pristup „dodavanja“: više vlakana, proteina i nutritivno bogate hrane, jer stroge dijete mogu povećati stres i pogoršati insulinsku rezistenciju.