„Predugo previše visoka“. Ovako Evropska centralna banka opisuje inflaciju u evrozoni u obrazloženju zašto se po deseti put odlučila za povećanje ključne kamatne stope za 0,25 %, uprkos očekivanjima analitičara da će napraviti pauzu.

Procene ECB-a su da će inflacija u 2023. godini iznositi 5,6 odsto, da će u narednoj godini pasti na 3,2 odsto, da bi 2025. godine došla do 2,1 odsto. Evropska centralna banka je povećala prognozu inflacije i za ovu i za sledeću godinu, a oborila za 2025.

Srednjeročni cilj Evropske centralne banke je da inflacija iznosi 2 odsto.

Kada se isključe cene hrane i energije, projekcije ECB su da će tkz. bazna inflacija iznositi 5,1 odsto ove i 2,9 odsto sledeće godine.

Povećane projekcije inflacije pratilo je smanjenje projekcija privrednog rasta. Za ovu godinu ECB očekuje rast evrozone od svega 0,7 odsto i jedan odsto 2024. godine. Za 2025. godinu očekivani privredni rast je 1,5 odsto.

Savet guvernera ECB poslao je i poruku da su ključne kamatne stope dostigle nivo, koji će obezbediti povratak inflacije u granice cilja, tako šaljući signal da u skorije vreme više neće biti podizanja kamatnih stopa, ali i da će ovaj visoki nivo kamata ostati sve dok inflacija ne bude pobeđena.

Trenutno, ključna kamatna stopa ECB iznosi 4,75 odsto, dok kamate na kreditne i depozitne olakšice iznose 4,5 i četiri odsto.

Šestomesečni euribor, kamatna stopa po kojoj banke između sebe pojamljuju evre i što je još važnije koja služi kao reper za određivanje cene kredita vezanih za evro građanima i privredi, i u Srbiji, dostigao je juče četiri odsto, najviši nivo od 28. novembra 2008. godine.

Inflacija u evrozoni je u avgustu dostigla 5,3 odsto, a na istom nivou bila je i bazna inflacija.

Razlog zašto je dobar deo analitičara očekivao da će ECB pauzirati sa podizanjem kamatne stope je sve lošija ekonomska situacija najvećih evropskih ekonomija.

Očekuje se da nemačka ove godine bude u recesiji.

Za Srbiju ni ekonomsko usporavanje evrozone niti rast kamatnih stopa nisu dobre vesti.

Povećanje referentne kamatne stope verovatno znači prelivanje na dalji rast euribora i konsekventno na rast rata kredita.

Odluka Narodne banke Srbije da faktički zabrani rast kamatnih stopa za stambene kredite odobrene do 30. jula prošle godine znači da za ove dužnike rate neće rasti, ali za one koji tek treba da podignu stambeni kredit hoće.

Prema odluci NBS, za nove kredite ograničena je marža banke na 1,1 odsto, ali euribor, promenljivi deo kamate, nastavlja da raste.

Osim toga, svi drugi krediti i za privredu i za građane, vezani za evro, će poskupeti. Ovo nije dobra vest za ekonomiu, jer je kreditiranje privrede u drugom tromesečju ove godine već zabeležilo pad.

I. S.