Connect with us

Biznis

E- fakture sastavni deo digitalizacije i unapređenja poslova

Photo: Pexels

E-fakture su sastavni deo procesa digitalizacije, koja je neizbežan svetski trend unapređenja poslovanja, poručuju iz Saveza računovođa i revizora Srbije.

Oni su se oglasili povodom uvođenja novog sistema elektronskog fakturisanja.

U sistemu elektronskih faktura ima više od 10.000 korisnika javnih sredstava i više od 175.000 privrednih subjekata, od čega je već 85.923 subjekata privatnog sektora registrovalo nalog na SEF-u i aktivno koristi sistem.

U skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju, svi subjekti privatnog sektora već imaju otvoren nalog na sistemu elektronskih faktura, čime su ispunjeni uslovi da prime elektronsku fakturu od bilo kog pošiljaoca koji koristi SEF. Obveznici sistema e-faktura su pravna lica i preduzetnici i pre svega njima će olakšati svakodnevni rad i omogućiti veću efikasnost.

Takođe, obezbeđuje se veća transparentnost i umanjuje mogućnost sive zone poslovanja, kažu za Tanjug u Savezu računovođa i revizora Srbije. Podsećaju da su od 1. januara 2023. subjekti privatnog sektora, svi obveznici PDV-a, u obavezi su da šalju i primaju elektronske fakture preko sistema elektronskog fakturisanja (SEF). Zakon o elektronskom fakturisanju već se od 1. maja ove godine primenjuje na subjekte javnog i privatnog sektora, što znači da su od tada privrednici koji posluju sa javnim sektorom u obavezi da izdaju fakture kroz SEF, a od 1. jula su u obavezi i da ih primaju od subjekata koji koriste sistem.

„Što se tiče računovođa, ukoliko je računovođa zaposlen u internom računovodstvu pravnog lica za očekivati je da će im rad sa fakturama biti efikasniji uvođenjem sistema e-faktura. Sa druge strane, računovođe koje se bave pružanjem usluga eksternim klijentima, ukoliko klijentima pružaju i ugovorene usluge u vezi fakturisanja, mogu očekivati da će im, kao što je to slučaj i sa ostalim aktivnostima koje su prešle na digitalne platforme, rad biti efikasniji, sistematičniji i pregledniji“, navode iz Saveza.

Dodaju da ceo sistem e-faktura već funkcioniše, pri čemu se implementacija prati radi uočavanja poteškoća i mogućnosti poboljšanja, pa se sistem ažurno menja i unapređuje u skladu sa primedbama i zahtevima korisnika. Kako kažu, izdavanje i prijem elektronskih faktura postaje obavezno u svim transakcijama između subjekata privatnog sektora obveznika PDV-a, čime će biti obezbeđena veća pravna sigurnost, brža razmena podataka, tačnost podataka, ubrzanje procesa rada, smanjenje troškova, lak pristup podacima i mogućnosti veće automatizacije u obradi podataka.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Građevinsko zemljište u Srbiji sve traženije

Photo: Unsplash

Građevinsko zemljište u Srbiji i dalje je na ceni. Poslovni prostori, hale, parkinzi za kamione, magacini, itd. Sve je više ovih građevinskih objekata posebno u blizini velikih gradova i auto-puteva.

Tražnja za kupovinom zemljišta koja može da odgovori ovakvoj gradnji takođe raste. Iz godine u godinu to pokazuju i zvanični podaci, a činjenica je i da je sve više projekata ovakve vrste. I „golim okom“ može se vide da lokacije poput magistralnih i brzih deonica postaju sve veća gradilišta. Zato nije ni čudio da cena ovog zemljišta kontinuirano raste, pa se za pojedine parcele meri i u milionima evra. Okolina Beograda logično prednjači, ali sve je veća tražnja i za građevinskim zemljištem po Vojvodini. Prednjači Novi Sad, ali se izdvaja i Inđija, u okolini Beograda, Sopot, Šimanovci, itd.

Za prvih 6 meseci prošle godine zaključeno je preko 22.040 ugovora u kupoprodaji zemljišta, od čega 51 % za građevinsku namenu. U Beogradu je postignut najveći broj ugovora u kupoprodaji, 72 %, dok je najveći promet ostvaren u Novom Sadu. Ukupan promet za pomenuti period iznosi 301.433.000 evra.

Prema mišljenju Milića Đokovića, procenitelja i stručnjaka za nekretnine, ovi podaci ne iznenađuju, imajući u vidu da je Beograd i dalje najtraženiji, dok su u Novom Sadu cene ara sve više.

Najviše se prodaje u Beogradu jer se tu i najviše gradi. Imajući u vidu da je Novi Sad postao jako skup, kada su u pitanju cene građevinskih parcela. Dosežu i 100.000 evra, tako da ovi podaci uopšte ne iznenađuju, kaže Đoković.

Prema podacima RGZ, najveći udeo u vrstama zemljišta u Srbiji ima upravo građevinsko zemljište, čak 51 %. Isti podaci pokazuju da prednjači Beograd sa 35 %.

Opštine sa najviše registrovanih kupoprodaja građevinskog zemljišta u prvom polugodištu 2022. godine su Novi Sad, blizu 800, zatim Inđija 400, Sopot 400, dok je beogradska opština Palilula malo ispod ovog broja.

Slede Subotica, Grocka, Šabac, Kragujevac, Surčin, Čačak, itd.

Kada govorimo o količini novca na tržištu nepokretnosti po vrstama od ukupnih 3,6 milijardi ostvarenih u prvom polugodištu 2022. godine, građevinsko zemljište čini 9 %. Vrednosno to je preko 300 miliona evra.

Cene građevinskog zemljišta u našoj zemlji imaju širok raspon, pa se u zavisnosti od namene, odnosno da li se radi o zemljištu za stambenu ili poslovnu gradnju, cifre se kreću od 10 evra do preko 125.000 evra po aru.

Najveći promet građevinskog zemljišta u prvoj polovini 2022. godine ostvaren je u Novom Sadu po maksimalnoj ceni 32.250 evra po aru. Sledi ga Beograd, sa opštinom Palilula, gde je maksimalna cena građevinskog zemljišta iznosila 16.000 po aru, dok je sledeći bio Sopot sa najviše postignutom cenom od 2.200 evra po aru.

Promet građevinskog zemljišta na nivou države u prvom polugodištu 2022. godine bio je manji za 8 % u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene građevinskog, obradivog i industrijskog zemljišta u Srbiji beleže rast.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu