Ekonomija

Dušan Kovačević: „Država glavni krivac za propuste u EPS-u“

Photo: Unsplash

Predsednik Nove – Da se struka pita Vladimir Kovačević ocenio je da najava poskupljenja struje za 8 % i gasa za 10 % predstavlja još jedan korak u pogrešnom smeru u borbi za uspostavljanje balansa između plata građana i daljeg rasta inflacije pod uticajem najavljenih poskupljenja, počev od 1. maja.

Kovačević je ocenio da je najgore što se najavljenim povećanjem ne pominju u javnosti dodatne takse, porezi i druga davanja iskazana na računima koja gotovo dupliraju poskupljenja.

– Licemerno je i porediti u javnosti poskupljenje ovih energenata sa njihovom cenom u Evropi jer su plate građana Srbije nekoliko puta manje od plata građana Evrope, pa je tako ovaj trošak nekoliko puta i teži Srbima nego što je građanima Evrope – istakao je Kovačević.

On dodaje da „nestručnost ljudi podobnih za ministrovanje u Vladi Srbije i potcenjivanje značaja prethodnog neophodnog iskustva za predvođenje resora Ministarstva energetike i Elektroprivrede Srbije, pre a i sada, najdirektniji su krivci za česta poskupljenja“.

– Pravilnije bi bilo trošak energenata kompenzovati većom angažovanošću ljudi, pojačanom efikasnošću u svim sferama energetskog sistema i smanjenjem broja zaposlenih u proizvodnji i distribuciji struje i gasa pa tek onda povećanjem cena – poručio je Kovačević.

Predsednik Nove – Da se struka pita zbog toga tvrdi da teret potrebe poskupljenja treba da nosi država i budžet Srbije, a ne njeni građani, jer je država glavni krivac za propuste u energetskom sistemu koje hitno treba da popravi.

– Sadašnji koncept Vlade Srbije, kojem se stranka Nova D2SP izričito protivi je da se narod stepenastim povećanjem cene energenata anestezira od osećaja značajnog troška kao „žaba u loncu“ kojoj pojačavate temperaturu vode sve dok se ne skuva – zaključio je Kovačević.

I. S.

Up Next

Ponoš, Lutovac i Stojković traže razdvajanje izbora: „Izbori 2022. godine bili najgori do sada“

Don't Miss

Goran Vesić: „Prva deonica Moravskog koridora gotova do kraja aprila“

Click to comment

Ekonomija

RZS: ‘BDP Srbije u 2022. godini povećan za 2,5 %“

Photo: Unsplash

U 2022. godini bruto domaći proizvod je realno povećan za 2,5 %, saopštio je Republički zavod za statistiku, dok je nominalni rast BDP-a iznosio 13,2 %.

Nominalno, BDP Srbije u 2022. godini iznosio je 7.097 miljardi dinara.

Posmatrano po delatnostima, u prošloj godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su prerađivačka industrija sa 13,5 odsto, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila sa 12 odsto i poslovanje nekretninama, 6,9 odsto.

Posmatrano po tom kako se BDP upotrebljavao, učešće izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava iznosilo je 67,1 odsto, individualna potrošnja države 9,4 odsto, a kolektivna potrošnja države 6,8 odsto.

Bruto investicije u osnovna sredstva iznosile su 24,2 odsto, izvoz dobara i usluga 63,8 odsto. a uvoz dobara i usluga 74,8 odsto.

Po delatnostima, u 2022. godini najveći realan rast bruto dodate vrednosti (BDV) ostvarile su usluge smeštaja i ishrane, 32 odsto, rudarstvo, 23,3 odsto i sektor umetnosti, zabave i rekreacije, 9,2 odsto.

Realni pad BDV-a zabeležen je u sektoru građevinarstva, 9,8 odsto, sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 8,3 odsto i sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, 6,8 odsto.

Prošle godine potrošnja domaćinstava je realno povećana za 3,9 odsto, individualna potrošnja države za 0,2 odsto, a kolektivna potrošnja države 0,6 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 1,9 odsto.

Izvoz je realno povećan 16,6 odsto, a uvoz 16,1 odsto.

Zavod za statistiku najavio je i sprovođenje velike, benčmark revizije nacionalnih računa, koja će biti realizovana u 2024. godini.

„Planirano je da podaci o godišnjem bruto domaćem proizvodu i drugi makroekonomski indikatori sistema nacionalnih računa za 2023. godinu, bazirani na unapređenoj metodologiji i novim izvorima podataka, budu objavljeni u redovnoj dinamici prema planu publikovanja RZS-a, zajedno sa korespondirajućim serijama preračunatih podataka za period od 1995. do 2022. godine“, navodi se u saopštenju RZS.

I. S.