Ekonomija

Dubravka Đedović: „Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri“

Photo: Unsplash

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je za RTS da će nastojati da poskupljenja struje i gasa bude što manje i u što manjoj meri. Hoćemo da privredu zaštitimo da bude konkurentna, a što se građana tiče, povećavamo broj energetski ugroženih kupaca koji mogu da ostvare taj status, kaže Đedović.

Od 1. marta biće skuplje grejanje u Beogradu. Saglasnost na odluku o poskupljenju od 5 % je potpisao gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić.

Ministarka rudarstva i energetike rekla je za RTS da smo poskupljenje struje i gasa imali 1. januara ove godine.

„Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri“, istakla je Đedovićeva odgovarajući na pitanje hoće li biti i novih poskupljenja struje i gasa.

Ministarka ukazuje da je cena struje i gasa najniža u regionu.

„U maju 2021. godine cena struje na berzi u Mađarskoj je bila 60 evra, a godinu dana posle toga, u junu 2022. godine 372 evra po megavat-času, to je poskupljenje od 5,5 puta. Kada to stavite u perspektivu naših preduzeća koja treba da budu efikasnija, produktivnija, teško je nadomestiti te razlike“, rekla je ministarka energetike.

Bitno je da imamo stabilnu proizvodnju i energetski sistem što više nezavisniji, da bismo njime upravljali adekvatno, da budemo nezavisniji u potencijalnim povećanjima cene struje i gasa, napomenula je ona.

„Nastojaćemo kao Vlada Srbije i resorno ministarstvo da ona budu najmanja moguća jer hoćemo da privredu zaštitimo da bude konkurentna. Što se građana tiče, povećavamo broj energetski ugroženih kupaca koji mogu da ostvare taj status, novom uredbom pred kraj prošle godine povećali smo broj stanovnika koji mogu da ostvare taj status sa 61.000 na 191.000 i već se u januaru dosta ljudi prijavilo“, kaže Đedović.

Rudnik „Soko“ – posle deset meseci proradio površinski kop

Ministarka Đedović obišla je rudnik uglja „Soko“ i podsetila da je otvaranje površinskog kopa dogovoreno u pregovorima koje su imali krajem prošle godine sa sindikatima i poslovodstvom JP PEU „Resavica“.

„Posetila sam rudnik Soko. Imamo tešku prethodnu godinu, ono što smo u pregovoru sa predstavnicima sindikata i rukovodstva rudnika Soko dogovorili prošle godine je da ih posetim, ali i ostale rudnike Resavice i da izađemo u susret zahtevu da se površinski kop osposobi za rad, jer može da uposli veći broj zaposlenih, dok razmatramo bezbednosne uslove podzemne eksploatacije. To je projekat koji je iniciran 2018. godine, ali nije realizovan. On će doprineti finansijskoj stabilnosti JP Resavica, za koje država izdvaja velike subvencije da mogu da posluju više i da imaju povećane prihode od površinske eksploatacije koja je bezbedna“, rekla je Đedović.

Sud je rekao svoje. Đedovićeva kaže da što se tiče odluke suda ne može da komentariše, to su nezavisna tela.

„Znamo da jeste nesreća bila velika i da država neće zaboraviti rudare iz tog kraja i sve bezbednosne mere ćemo podizati da bismo sprečili takve nesreće ubuduće. To je bio moj cilj odlaska i da proverim šta su do sada uradili i šta planiraju da u budućnosti urade da bi se izbegle ovakve situacije, rudarski posao je težak i rizičan“, dodala je Đedovićeva.

Za senjski rudnik, koji ove godine obeležava 170 godina postojanja, Đedovićeva je rekla da je to muzejski kompleks, jer je oprema stara. U ovom rudniku nije bilo nesreća u poslednjih trideset godina.

Prema njenim rečima, moramo da ih održavamo, da planiramo tranziciju i finansijska sredstva za sve rudare.

O havariji u Kolubari

U kopu Kolubara došlo je do havarije, kada je klizište zaustavilo rad jednog bagera.

Ministarka energetike kaže da je otišla u toku noći da vidi šta se dešava, a i da podrži radnike koji su radili neprekidno više od 10 sati.

„Nesreća je mogla da ima veće razmere, da se bager prevrnuo, još uvek se procenjuje šteta koja će pasti na teret EPS-a i države. Bitno je adekvatno upravljati rizicima – bitno je da niko nije povređen“, rekla je, dodajući da se čeka detaljni finansijski izveštaj o šteti izazvanoj havarijom.

„Proizvodnja uglja je, de fakto, u tom momentu bila na nižem nivou nego pre mesec dana“, rekla je ministarka.

„Posle havarije je bila još manja, to se nadomeštava, bitno je da imamo dovoljno uglja na deponijama da bismo mogli da obezbedimo nezavisnost sistema i kontinuiranu proizvodnju električne energije“, zaključila je Đedović.

I. S.

Up Next

Ana Brnabić: „Uvodimo sistem e-Agrar, biće lakše za subvencije“

Don't Miss

Na predizborima u „Zajedno-Moramo“ Đorđe Miketić sedmi kandidat za gradonačelnika

Click to comment

Biznis

Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?

Uticaj inflacije na životni standard građana

Sigurno ste primetili da su cene u prodavnicama, pumpama i restoranima u poslednje vreme dosta porasle. Nažalost, to je rezultat inflacije koja se događa ne samo u našoj zemlji već i u drugim delovima sveta. Prema novim izveštajima, stopa inflacije je porasla na rekordnih 10% u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama, dok je u Srbiji stopa inflacije dostigla 15% u novembru 2022. godine. Naravno, ova situacija je veoma teška za sve nas kao potrošače, ali nadamo se da će se uskoro stabilizovati.

Za mnoge ljude, da li živeli u Nemačkoj, SAD-u ili kod nas u Srbiji, to znači stezanje kaiša ili oslanjanje na ušteđevinu. Isto tako će ubrzani razvoj inflacije značajno smanjiti i finansijsku imovinu građana. Uprkos višestrukom povećanju kamatne stope FED-a (Federalnih rezervi) kao i od strane NBS-a, razmak između nominalnih kamatnih stopa i inflacije nastavio se povećavati. Uz kamatnu stopu od trenutnih 5%, štediše u Srbiji gube realno 10% godišnje. Kamata na štednju 5% – Inflacija 15% = sagorevanje imovine -10%.

U sledećih deset godina oko 61,5% kapitala navodno sigurnih ulaganja poput štednih knjižica ili stambene štednje će nestati u vazduhu. Ukupna finansijska imovina domaćinstva u Srbiji od 88,2 milijarde RSD (stanje 30.09.2022, prema NBS-u) imala bi u 2032. godini kupovnu moć od samo 34,0 milijarde RSD, dok bi 54,2 milijarde RSD sagorelo negativnim realnim kamatnim stopama.

Međutim, ulagači u globalu smatraju zlato sigurnim utočištem, tako da ulaganje u žuti plemeniti metal često služi za osiguranje kupovne moći u turbulentnim vremenima. Ali, trenutno se postavlja pitanje:

Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?

Kada pogledamo kretanje cene zlata u poslednjih nekoliko meseci, vidimo da se situacija promenila. Nakon invazije na Ukrajinu, cena zlata je naglo porasla i skoro dostigla najvišu vrednost ikada, od 2.050 dolara po unci. Međutim, cena je nakon toga počela da opada, iako se rat u Ukrajini nastavlja, a u Kini preti nova mera izolacije, a inflacija i dalje raste. Slične situacije su se dešavale i u prošlosti, kada je cena zlata padala iako je stopa inflacije bila visoka. Ipak, treba imati na umu da je cena zlata vrlo nestabilna i zavisi od mnogih faktora, uključujući stabilnost valuta, ponudu i potražnju. U poslednjih nekoliko godina, cena zlata se pokazala kao dobro ulaganje u kriznim situacijama, kada inflacija raste. Trenutno, cena zlata se vraća na nivo iz prethodne godine, uz pratnju rasta inflacije. Stoga, ulaganje u zlato može biti dobar način za postizanje pozitivnih prinosa, čak i nakon odbitka inflacije, ali je važno ulagati na pravi način i uzeti u obzir sve faktore koji utiču na cenu zlata.

Logično je da cena zlata raste i pada, a to zavisi od stabilnosti valuta kao što je us-dolar ili evro tj. od ponude i potražnje i DA istina je da se u posljednjih 50 godina u manjim intervalima dogodilo to da zlato nije raslo uz inflaciju, već je delomično palo. Međutim, problem u takvoj analizi je kratko vremensko upoređenje. Isto tako možemo pratiti kretanje cene zlata u privrednoj krizi 2008. godine, gde je inflacija rasla kao i cena zlata ili takođe u ekonomskoj krizi u 2017/2018. gde je inflacija identično rasla sa cenom zlata. Što više vreme odmiče pojavljuje se slična slika zbivanja iz istorije. Od novembra 2022. do danas 23. marta 2023. cena zlata se vraća pravcu iz prethodne godine uz pratnju inflacije i iznosi 1.977 us-dolara. Zato je od velike važnosti na pravi način ulagati u zlato, kako bi mogli postići pozitivne prinose čak i nakon odbitka inflacije.

Papirni novac dolazi i odlazi, dok zlato je preživelo sve privredne i ekonomske krize

U poslednjih 50 godina prosečna godišnja stopa inflacije u SAD-u iznosila je oko 4%. To znači da za istu potrošačku korpu u vrednosti od 10.000 us-dolara iz 1972. potrošači danas moraju odvojiti 71.000 us-dolara, više od sedam puta. Sa druge strane, us-dolar izgubio je oko 86% svoje vrednosti u poslednjih pet decenija. Ulagači u zlato uspeli su više nego nadoknaditi taj gubitak vrednosti u istom razdoblju.

Pošto unca zlata 1972. godine koštala je 65 us-dolara, a na današnji dan kao što smo upoznali 1977 us-dolara po unci = +2941% (kroz zaštitu imovine). To konkretno znači da se 1972. godine moglo za 10.000 us-dolara kupiti oko 154 unce zlata, današnje vrednost od 304.458 us-dolara (154×1977$). Dok je u istom vremenskom periodu papirni novac izgubio drastično na kupovnoj moći i to na 1.400$. Takođe početkom 2016. se moglo za isti iznos kupiti ca. 9 unci zlata, današnje vrednosti od 17.793 us-dolara. Što je u ca. 7 godina prinos od 78%. …ili početkom 2002. godine za 10.000 us-dolara ca. 36 unci, današnje vrednosti od 71.172 us-dolara = 611%.

Zlato kao sidro u doba inflacije

Zaista, inflacija je bila jedan od glavnih pokretača u poslednjih 50 godina za porast cene zlata. Od 1971 godine cena zlata porasla je u proseku godišnje za 11%, prema statistikama svetskog veća za zlato (World Gold Council/WGC). Nakon nekoliko godina stabilnih cena, trenutno je inflacija izuzetno visoka. Mala verovatnoća je da će to tako ostati. Većina finansijskih analitičara očekuje da će inflacija u srednjeročnom razdoblju biti iznad 3%. Taj vetar u leđa trenutno cenu zlata donekle usporava kroz rast kamatnih stopa. Međutim, pravi vetar u leđa pojaviće se itekako ako realna kamatna stopa prinosa na desetogodišnje američke ili nemačke državne obveznice ostanu pozitivne, a to znači veće od stope inflacije. Takođe se pitamo, da li su upravo visoke kamatne stope razlog za bankrot jedne od najveće us-banke SVB, vredna 213 milijardi us-dolara, rođena pre četiri decenije, a propala u dva dana?! Uglavnom to može biti sigurno jedan scenario koji bi mnoge visoko zadužene države doveo u bankrot.

Ne moramo nužno stalno trgovati zlatom da bismo ostvarili pozitivne prinose, ali treba biti svestan da cena zlata može rasti i padati u kratkom roku, a da se dugoročno pokazuje kao stabilna investicija. Kao i kod drugih investicija, važno je pratiti kretanje tržišta i donositi odluke o kupovini i prodaji zlata na osnovu informacija o trenutnim ekonomskim i političkim uslovima.

NAŠA PREPORUKA:

Zaštitite svoju imovinu i kupujte isključivo fizičko investiciono zlato u visini do maksimalno 30% vaše imovine, u zavisnosti od vaše finansijske situacije i doba starosti. Ne ulažite u zlato kratkoročno, pošto ste onda u ulozi ulagača za špekulacije. Zlato već vekovima služi ljudima kao „sigurna investicija“ za novac. Uprkos svim ekonomskim i finansijskim krizama, zlato ostaje i dalje sigurna mogućnost zaštite od opadanja vrednosti valuta. Iz tog razloga ulažite u zlato dugoročno kako bi ste profitirali od korekcije tj. pada cene zlata i obezvređenja valuta (papirnog novca).

Za više informacija i besplatan savet, obratite nam se u poverenju na tel. br.: +381 (64) 254 3555 ili pište nam na sledeći emajl: [email protected]

Autor: Vaš specijalist za investiciono zlato Premium Gold SRB d.o.o.

„Rukovodstvo kompanije Premium Gold SRB trguje investicionim zlatom bez prestanka od 2008. godine u više država i sarađuje tj. zastupa direktno rafinerije koje su po LBMA-GoodDelivery kvalitete“.