Država rebalansom preuzela dugove EPS-a i Srbijagasa: „Računi u milijardama podigli deficit“

Rebalansom budžeta za ovu godinu usvojenim na vladi, budžetski deficit povećan je sa 3 na 3,94 % BDP-a ili za oko 80 milijardi dinara (670 miliona evra).

Deficit je povećan uprkos značajno većem rastu budžetskih prihoda nego što je planirano originalnim budžetom.

Budžetski prihodi su povećani za čak 13 %, a glavni razlog ovog povećanja je visoka inflacija u prethodnih godinu dana.

S druge strane, rashodi budžeta povećani su za 271 milijardu dinara ili za skoro 16 %.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je povećanje deficita ubog uvoza struje i gasa dogovoreno sa MMF-om, kao i da država na računu ima 300 milijardi dinara.

Tekući rashodi su povećani za skoro devet odsto, dakle manje od inflacije, ali pravi razlog za povećanje deficita je pokrivanje gubitaka energetskih preduzeća, EPS-a i Srbijagasa zbog uvoza energije.

Naime iza stavke „Izdaci za nabavku finansijske imovine“ koja je povećana za više od 1.000 % u odnosu na plan iz budžeta na 153 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra, stoje najvećim delom „intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize“, kako je to opisano u predlogu rebalansa.

Značajno povećanje u rebalansu imaju i subvencije, za skoro 22 % ili za 31 milijardu dinara.

Kako se navodi u obrazloženju rebalansa glavni razlog za povećanje ovih izdataka je povećano izdvajanje za održavanje puteva, za podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere, itd.

Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj 18 %, za železnice je otišlo 10 %, a za subvencije u privredi 11,25 % ukupnih subvencija.

Za kapitalne investicije je povećano davanje sa 407 na 423 milijarde dinara. Ovaj novac je uglavnom namenjen infrastrukturnim projektima poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica Preljina–Požega i Novi Beograd-Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac-Golubac, ali recimo i za nagradu igru „Uzmi račun i pobedi”.

Veliki rast potrošnje je i u okviru stavke „Ostali tekući rashodi“, za 35,69 milijardi dinara. Ovih 300 miliona evra se najpre odnosi na ublažavanje posledica kovida 19, ali odavde je isplaćena i pomoć mladima, novac za izbore, kao i za isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima.

Za socijalnu zaštitu povećani su rashodi za 15,7 milijardi dinara uglavnom za isplatu pomoći za decu.

Najveći rashodi u budžetu su za plate i oni su povećani za 1,7 % ili 6,3 milijarde dinara. Ovo nije posledica rasta plata, naprotiv, one su realno smanjene, već većeg zapošljavanja u javnom sektoru.

Na rashodnoj strani inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za 9 % ili 14,3 milijardi dinara.

Zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više nego što je planirano originalnim proračunom. Sa 1.516 milijardi planira se povećanje prihoda na 1.709 milijardi dinara.

Poreski prihodi će biti veći za 13 %. Najveći procentualni rast zabeležiće porez na dobit od čak 41 % ili za 54 milijarde dinara.

U obrazloženju se kao glavni razlog za ovoliku korekciju navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine.

Ipak najveći nominalni doprins došao je i od najizdašnijeg poreza – PDV-a. On je povećan za 13,6 % ali i 93 milijarde dinara.

Najznačajniji razlog povećanja je veći nominalni rast privatne potrošnje od očekivanog. Realni rast je u okvirima planiranog, ali je inflacija doprinela nominalnom rastu.

I. S.

- Advertisement -