Dr Vladimir Jakovljević: Sportska fiziologija je medicina budućnosti

Jedan od najvećih stručnjaka sa područja fiziologije u Srbiji svakako je dr Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.

Njegovom zaslugom Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu našao se na Šangajskoj listi najprestižnijih obrazovnih ustanova na svetu, među prvih trista. Dr Jakovljević je prešao zaista ozbiljan i dug profesionalni put dok nije postao jedan od naših najreferentnijih medicinskih naučnika u svetu.

– Radim na katedri za fiziologiju Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu od 1996. godine. U tom gradu sam se rodio, završio fakultet i proveo veliki deo radnog veka. Od asistenta pripravnika do redovnog profesora trebalo mi je osamnaest godina. Doktorat iz medicinske fiziologije odbranio sam 2004. godine, a mentor mi je bio profesor Mujović.  Specijalizovao sam kliničku fiziologiju, ali sam se posle prakse fokusirao na pedagoško-naučni rad. Od 2005. godine sam u upravljačkim strukturama FMN u Kragujevcu, a dekan sam od 2019.  godine – kaže profesor Jakovljević.

Fiziologija kao naučna oblast u našoj zemlji još uvek nije dosegla pun sjaj, iako je smatraju za kraljicu medicine. Nedavno je dobio nagradu univerziteta u Kragujevca za stručni rad „Kardio vaskularne bolesti i oksidativni stres“

– Fiziologija je nauka koja proučava i objašnjava normalne funkcije zdravog organizma, bez bilo kakvog ataka neke bolesti. Bez fiziologije medicina zapravo ne bi bila nauka, već običan zanat. Za fiziologiju kažu da je kraljica medicine. Ona pokušava da objasni fizičke i hemijske faktore od kojih zavisi poreklo, razvoj i održavanje života. Ja sam svoj put u fiziologiji našao spajajući je sa sportom. Radeći testove opterećenja kod sportista i prateći kardiovaskularne promene kod većih fizičkih napora, postao sam stručnjak za medicinsku i kardiovaskularnu fiziologiju.

Foto: Pixabay

Ovu oblast smatram naukom budućnosti. Ona objašnjava organizaciju i funkcionisanje ljudskog organizma pre, posle i tokom fizičke sportske aktivnosti, kako bi se shvatili svi komplikovani mehanizmi i kontrolni sistemi od kojih zavisi usklađenost koordinacije svih delova ljudskog organizma. Fiziologija je prava medicina budućnosti, jer je suština da znamo tačno šta je zdrav organizam. Želeo bih da spojim znanja klasične medicine sa onom modernom kao što je kvantna medicina, ali i sa onima poput kineske akupunkture ili indijske ajurvede.

Svima je najvažnija prevencija u službi zdravlja, da se učini sve da naš organizam, kao kod sportista, bude čvrsta, neosvojiva tvrđava za opasne bolesti.  Radeći poslednjih dvadesetak godina u ovoj oblasti postao sam deo stručnih timova rukometnog muškog i ženskog tima „Partizan”, sa kojima sam osvajao vrhunske trofeje. Učinio sam sve da organizme tih mladih sportista poboljšam i usavršim tako da lako dođu do vrhunskih rezultata  – priča Jakovljević.

Njegovom zaslugom Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu je u proteklih nekoliko godina imao veliki broj doktorata iz oblasti fiziologije i medicine. Jakovljević je bio mentor za preko trideset medicinskih doktora.

– Pored toga što se poslednjih godinu i po dana bavim administracijom i organizacijom posla FMN, ostao sam veran edukaciji i daljim istraživanjima oblasti kojima se bavim. Oblast fiziologije je tako velika da se uvek može nešto novo naučiti. Ponosan sam na to što sam u saradnji sa profesorom Dikićem napravio dobar udžbenik „Sportske medicine”.

Na tom projektu učestvovalo je mnogo autora iz naše zemlje. Trenutno pokušavam da u srcu Šumadije napravim dobar centar za prevenciju u službi zdravlja vrhunskih sportista, ali i za sve druge koji se bave sportom. Prevencija u službi zdravlja je zaista ključ za modernu medicinu, ona uključuje pravilnu rehidraciju i nutriciju.

Foto: Pixabay

Dakle, da bismo bili zdravi kao sportisti, važno je šta pijemo i šta jedemo. Takođe veoma je važno kada se šta radi, kada se uzimaju obroci i kada se organizam odmara. Prema mojim istraživanjima u oblasti medicinske fiziologije, vrhunski sportista treba da ustaje u šest sati ujutru, a da leže u deset uveče. Pojačana fizička aktivnost je vrsta stresa za organizam, tako da se mora tačno znati kada je potrebno da se ljudski organizam odmori i oslobodi napetosti – nastavlja zanimljivu priču Dr. Jakovljević.

Na Fakultetu medicinski nauka u Kragujevcu, Jakovljević je urednik ozbiljnog medicinskog časopisa, koji izlazi kvartalno. U njemu objavljuju radove stručnjaci iz zemlje i inostranstva. To je časopis kategorije M51, što znači da je veoma relevantan za svetske naučnike iz oblasti medicine, a to je dodatno podiglo ugled FMN. Zbog svojih radova Vladimir Jakovljević je gostujući profesor u Sečenovu u Ruskoj Federaciji, kao i na fakultetu u Luivilu u američkoj državi Kentaki.

– Od 2010. do 2015. na našem fakultetu uradili smo veliki broj analiza uglavnom iz oblasti sportske fiziologije. Moji saradnici su objavili impozantan broj radova, što nam je donelo veliki ugled u svetu. Mene zbog naučnih radova pozivaju da gostujem na svetskim univerzitetima od Kanade do Indije. Gostujući sam profesor u Sečenovu i Luivilu. Uglavnom držim predavanja stručnjacima, najčešće na temu kardiovaskularnih opterećenja i sportske medicine.

Mnogo  mojih prijatelja i kolega iz Rusije i Amerike dolaze u Kragujevac da drže predavanja kao gostujući profesori. Možda sam to umeće za organizaciju događaja nasledio. Moja majka je bila profesor Ekonomskog fakultetu u Kragujevcu, često je organizovala skupove eksperata pa sam tu sposobnost nasledio od nje – priča doktor Vladimir Jakovljević.

Od 2006. godine doktor Jakovljević se bavi organizovanjem velikog broja naučnih skupova na temu fiziologije, a predsednik je „Društva fiziloga Srbije”.

– Sve svoje organizacione sposobnosti, ali i delovanje u značajnom društvima kao što je „Društvo fiziologa Srbije”, na neki način sam stavio u službu medicinskog fakulteta, kako bi mu osigurao što veći kvalitet. Od 2001. godine uz pomoć profesora Dragana Đurića organizujem skupove „Društva fizologa Srbije”, na koje pozivamo najveće naučnike iz sveta.

Foto: Pixabay

Od 2013. godine sastavio sam tim od oko dvadeset pet mladih saradnika, koji su fantastični. To je pored moje porodice najveće blago koje imam, oni rade vredno svakoga dana u labaratorijama i ništa im nije teško. Zahvaljujući njima imamo tako velik broj relevantnih radova i naša nauka napreduje. Sve su to doktorandi, asistenti i postdiplomci FMN. Kada strani profesori dođu na naše skupove kompletno menjaju sliku o Srbiji, kada vide te mlade obrazovane ljude.

Ja ih sve podržavam da odu u svet na dodatno školovanje, pa da se vrate sa tim znanjem u našu zemlju. Naš fakultet tako iz godine u godinu raste i u Srbiji je jedan od najtraženijih. Perspektiva naših studenata, kojih ima oko hiljadu, izuzetna je, naravno ukoliko ozbiljno uče i rade. Uskoro bi trebalo da se u Kragujevcu izgradi Centar Izvrsnosti koji će obezbediti pravi posao svim tim talentovanim mladim ljudima iz zemlje i inostranstva  – kaže na kraju doktor Jakovljević.

Autor: Vladimir Đurić – Đura

- Advertisement -