Dr Miodrag Živković: Bolje se lečiti u heperbaričnim komorama, nego piti lekove

Profesor doktor Miodrag Živković je živa legenda domaće pomorske i hiperbarične medicine. Napisao je nekoliko knjiga o tome “Priručnik iz podvodne medicine” (1995) i monografiju “Hiperbarična i podvodna medicina” (1997).

U svom medikal centru “HBO”, uspešno je lečio više hiljada ljudi sa različitim bolestima od trovanja gasovima do gasnih gangrena, embolija pluća, ciroza jetre ili sepse. One je ekspert za hiperbaričnu medicinu koji promoviše hiperbarične oksigenacije u sportskoj pripremi i oporavku, u prevenciji starenja i bolesti, pa i kozmetici.

–   Rođen sam u Čačku 1951. godine. Roditi se u Čačku je sretna okolnost jer vam mladost protiče sporo i ozbiljni ulazite u naredni životni period. Ja sam oduvek hteo da studiram medicinu i tako je bilo. Po završetku medicinskog fakuteta i odsluženja vojnog roka odlučio sam da karijeru nastavim kao vojni lekar. Tako sam se obreo u Splitu kao lekar pomorskih diverzanata (ljudi žabe). To je bila ljubav na prvi zaron. Podvodna medicina je za mene bila otkriće. Medicina koja se bavi uticajem visokog pritiska na ljude. Medicina koja nadzire bezbednost sve dubljih ronjenja i sve dužih boravaka ljudi na morskom dnu. To je Medicina budućnosti, jer osvajanje okeanskih dubina tek predstoji. Odjedanput mi je sve bilo novo. Moje prvo ronjenje bilo spektakularno, a susret sa živim svetom u dubini mora nezaboravan doživljaj. I svaki put kad zaronim bivam ponovo iznenađen bogastvom i lepotom podvodnog sveta. Sretna je okolnost da je Vojnomedicinska akademija, još u vreme Josipa Broza Tita promovisala dve nove specijalizacije, avio i kosmičku medicinu i pomorsku medicinu. Avio medicina se bavila delovanjem sniženog pritiska na ljudski organizam, a pomorska medicina između ostalih problema vezanih za more i pomorstvo i delovanjem povišenog pritiska na čoveka (podvodna i hiperbarična medicina). Odabrao sam ovo drugo I otišao na Jadransko more – priča Živković.

Pri sanitetskoj službi Ratne mornarice u Splitu postojao je Institut za pomorsku medicinu sa Odeljenjem za podvodnu i hiperbaričnu medicinu na kome su školovani specifični medicinski kadrovi za rad u domenu podvodne i hiperbarične medicine.

–  Učitelj mi je bio rodonačelnik podvodne i hiperbarične medicine na tlu bivše SR Jugoslavije, pukovnik, prof dr sc med. Stracimir Gošović. Specijalizacija je trajala tri godine, a kvalitet i uspeh tokom specijalizacije bio je uslov za ostanak na Institutu. Ja sam ostao na Institutu, na Odeljenju za podvodnu i hiperbaričnu medicinu na mestu fiziologa-istraživača, od 1987. godine. Baviti se istraživanjem je isto kao roniti jer vas svaki zamah vodi ka nečem potpuno novom i nepoznatom. Živite da bi radili i stalno ste iznenađeni. To je posebno lep period u mom životu, a ronjenje je sada bila aktivnost relaksacije i odmora. U tom periodu do 1990. godine objavio sam više stručnih i naučnih radova, učestvovao u uspešnom lečenju hiperbaričnom oksigenacijom oko 2000 bolesnika godišnje, održao serije predavanja iz domena podvodne i hiperbarične medicine, držao Katedru kineziološke fiziologije na Fakultetu fizičke kulture i nastavu iz podvodne fiziologije na Medicinskom fakultetu. A onda je došao rat – priča Miodrag Živković.

Rat na području bivše Jugoslavije ga je naterao da se trajno preseli u Beograd.

– Od 1994. godine ponovo postojim, ali ne više u Splitu i ne više kao vojni lekar. U Beogradu se nastavlja život i profesija. Ponovo podvodna i hiperbarična medicina, elaborati, projekti, na početku kao lekar u najmu sa lošim završetkom i na kraju, od 1995. godine, sam vlasnik privatne ordinacije za hiperbaričnu i podvodnu medicinu. U mojoj klinici se uspešno leče mnoge bolesti. Ja tvrdim da je hiperbarična komora lekovitija od hemije koju prepisuju lekari. Ona ima široku primenu kod mnogih oboljenja. Svakako je hiperbarična komora lek u svim slučajevima trovanja ugljen-monoksidom, a kod većine drugih bolesti je pomoćna terapija. Posedujem dve kiseonične komore koje rade tako što se gas, rastvara u tečnost pod pritiskom. Kako 90 odsto ljudskog tela čini voda, kiseonik se rastvara u ćelijama, tkivima, i to na onim mestima na koja prirodno, putem krvi ne može da dospe. Nedostatak kiseonika u tkivima se naziva hipoksija i jedan je od najvažnijih uzroka ili posledica mnogih bolesti. Dovođenjem dovoljne količine kiseonika u periferna tkiva osigurava se njihovo preživljavanje, oporavak i uredno funkcionisanje. Kiseonik pod pritiskom dospeva u delove ljudskog tela gde je postojalo začepljenje I momentalno čisti te delove. Tako stvara povoljne uslove da naša bela krvna zrnca i drugi odbrambeni mehanizmi u našem telu napadnu bakterije i unište ih. Tako se uspešno leče pacijenti koji imaju ozbiljne probleme sa arterijama i venama. Čitav organizam već posle nekoliko terapija kiseonikom se regeneriše – dodaje doktor Živković.

Prednosti heperbaričnih komora su još uvek nedovoljno poznate širokoj javnosti. Neverovatan je spisak bolesti koje se uspešno leče posle ovakvih tretmana, o čemu svedoče studije američkih, ruskih, kineskih, nemačkih i argentinskih stručnjaka..

– Tretman u hiperbaričnoj komori obično traje 60 do 120 minuta, a kod trovanja ugljen-monoksidom može i duže. Ideja o korišćenju povišenog pritiska vazduha u lečenju datira iz 18. veka. Tridesetih godina prošlog veka započeto je studiozno izučavanje hiperbarične oksigenizacije. U početku je lečenje kiseonikom bilo vezano za lečenje dekompresione bolesti ronilaca, a pedesetih godina se započelo i sa širom kliničkom primenom hiperbarične oksigenacije. Čist kiseonik se u svetu sve više koristi da bi se zaustavilo vreme I proces telomerizacije. Kiseonik poboljšava prokrvljenost i ishranu kože, njenu elastičnost i čvrstinu, pa se sve više koristi i u kozmetičke svrhe, za ulepšavanje i usporavanje starenja. Sve veći broj žena u srednjim godinama samo iz tog razloga dolaze na terapije. Svakako je hiperbarična medicina jedna od onih koje će se još više razvijati u budućnosti. U velikim gradovima u Americi službe hitne pomoći imaju u svojim vozilima hiperbarične komore, pa pacijente koji su ranjeni u njih odmah stavljaju, kako bi ih što bolje pripremili za dalje operacije. Verujem da će i Srbija poći tim putem – kaže na kraju razgovora Miodrag Živković.

- Advertisement -