Ekonomija

Dejan Šoškić o rastu BDP-a: „Sve preko 1 % biće dobro“

Photo: Pexels

Turbulencija i neizvesnost su reči koje opisuju ekonomsko okruženje od 2020. godine i pandemije, a privredni rast se kreće kao na rolerkosteru.

Od recesije u pandemijskoj 2020. godini od 0,9 %, preko snažnog oporavka od čak 7,5 % u 2021. godini, pa do nastavka snažnog rasta u prvom polugodištu prošle godine od oko 4 %, do srozavanja u drugom polugodištu na krajnji rezultat od 2,3 %.

Glavno pitanje je kako će se kretati privredni rast ove godine i da li će biti bliži optimističkih 2,5 ili 2,7 % koliko procenjuje država ili svega 1 %, koliko očekuju bankari.

Na panelu o makroekonomskim projekcijama bankari ocenili da bi bilo dobro da ostvarimo rast BDP-a od 1, odnosno 1,5 % ove godine, dok je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević gostujući na N1 rekao da je projekcija za 2023. definisana na 2,5 % u vreme pravljenja budžetskog plana.

„Sada se već sagledava da bi taj procenat mogao da bude 2,7 %. Sasvim je izvesno da, ako se ne dese neki nepredviđeni šokovi, nećemo biti u recesiji, ni blizu recesije“, poručio je Kovačević.

Međunarodni monetarni fond je prognozirao rast od 2,7 %, ali to je projekcija iz oktobra prošle godine i sledeće nedelje očekuje se njihova nova prognoza svetskog privrednog rasta, pa i ekonomskog rasta Srbije.

Svetska banka je pak projektovala 2,3 % za Srbiju u ovoj godini.

Dragoslav Veličković, glavni ekonomista OTP banke istakao je da je dugoročni privredni rast Srbije 4,5 %, ali da usled delovanja više faktora, a pre svega usporene ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji i rasta kamatnih stopa očekuje 1 % za Srbiju.

Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke ocenio je da se rast ove godine od 1,5 % može smatrati dobrim.

Kada se predviđa ekonomska aktivnost u ovoj godini nepoznaznica je mnogo, od toga kakva će biti poljoprivredna godina, s obzirom da smo prethodno imali dve jako loše, zatim cene energije, a najviše šta će se dešavati sa ratom u Ukrajini.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže za Danas da privredna aktivnost kod nas najviše zavisi od dešavanja u Evropi, a pre svega u Nemačkoj i Italiji kao našim najvažnijim trgovinskim i investicionim partnerima.

„očekujem dodatno usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji koje j epočelo od polovine prošle godine. Bio bih zadovoljan ako izbegnemo recesiju, a sve preko 1 % je razlog za zadovoljstvo“, napominje Šoškić.

Prema njegovim rečima rat u Ukrajini može da eskalira sa negatvnim posledicama na EU, a mi ne možemo da izbegnemo njihovu sudbinu.

„Puno je neizvesnosti i te procene s početka godine uvek se kasnije revidiraju, jer teško je predvideti sve okolnosti“, ističe Šoškić.

On dodaje i da to što Srbija ne uvodi sankcije Rusiji može biti razlog da se u nekim centrima moći odluči da budemo kažnjeni politički ili ekonomski, ali da su pravi razlog za smanjenje investicija recesiona kretanja u EU i visoki dugovi u odnosu na BDP.

„Zbog toga nema prostora za finansijske injekcije posebno za ulaganja van EU. Istovremeno sa ekonomskim usporavanjem rastu vojni budžeti i cene energije. Dakle recesija i nedostatak finansijske snage EU su glavni razlog za smanejnje investicija“, ocenjuje on.

I privrednici su bliži pesimističnijem pogledu na ovogodišnju ekonomiju. Zoran Drakulić, predsednik Udruženja „Privrednik“ smatra da još nismo osetili sve posledice rata u Ukrajini i da ćemo ih osećati i sledeće godine.

„Rast kamata, opreznost bankara uticaće na naše poslovanje. Svi koji investiraju iz kredita biće oprezni. Mi kao kompanija najverovatnije nećemo ove godine investirati. Očekujem da će od polovine godine i inflacija krenuti na dole, treba sačekati da se kamate smire pa krenuti u novi ciklus“, napominje Drakulić.

Upravo to su razlozi zašto nije optimista po pitanju privrednog rasta ove godine. „Nisam optimista i pre bih delio mišljenje sa bankarima da će rat biti od jedan do 1,5 %“, zaključio je Drakulić.

Na neizvesnost upozorava i ekonomista Božo Drašković i to pre svega, jer ne znamo kako će se odvijati sukobi na tlu Evrope između Rusije i Ukrajine.

„Oni imaju veliki uticaj na EU i na malu zemlju kao što je Srbija. Vlast ima potrebu da saopštava optmistične prognoze, ali ja sam pesimista i ne verujem da će rast ove godine preći dva odsto“, kaže on.

I. S.

Up Next

Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 3. februara

Don't Miss

Tomislav Momirović: „Tržište elektronske trgovine u Srbiji beleži dvocifren rast“

Click to comment

Biznis

Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?

Uticaj inflacije na životni standard građana

Sigurno ste primetili da su cene u prodavnicama, pumpama i restoranima u poslednje vreme dosta porasle. Nažalost, to je rezultat inflacije koja se događa ne samo u našoj zemlji već i u drugim delovima sveta. Prema novim izveštajima, stopa inflacije je porasla na rekordnih 10% u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama, dok je u Srbiji stopa inflacije dostigla 15% u novembru 2022. godine. Naravno, ova situacija je veoma teška za sve nas kao potrošače, ali nadamo se da će se uskoro stabilizovati.

Za mnoge ljude, da li živeli u Nemačkoj, SAD-u ili kod nas u Srbiji, to znači stezanje kaiša ili oslanjanje na ušteđevinu. Isto tako će ubrzani razvoj inflacije značajno smanjiti i finansijsku imovinu građana. Uprkos višestrukom povećanju kamatne stope FED-a (Federalnih rezervi) kao i od strane NBS-a, razmak između nominalnih kamatnih stopa i inflacije nastavio se povećavati. Uz kamatnu stopu od trenutnih 5%, štediše u Srbiji gube realno 10% godišnje. Kamata na štednju 5% – Inflacija 15% = sagorevanje imovine -10%.

U sledećih deset godina oko 61,5% kapitala navodno sigurnih ulaganja poput štednih knjižica ili stambene štednje će nestati u vazduhu. Ukupna finansijska imovina domaćinstva u Srbiji od 88,2 milijarde RSD (stanje 30.09.2022, prema NBS-u) imala bi u 2032. godini kupovnu moć od samo 34,0 milijarde RSD, dok bi 54,2 milijarde RSD sagorelo negativnim realnim kamatnim stopama.

Međutim, ulagači u globalu smatraju zlato sigurnim utočištem, tako da ulaganje u žuti plemeniti metal često služi za osiguranje kupovne moći u turbulentnim vremenima. Ali, trenutno se postavlja pitanje:

Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?

Kada pogledamo kretanje cene zlata u poslednjih nekoliko meseci, vidimo da se situacija promenila. Nakon invazije na Ukrajinu, cena zlata je naglo porasla i skoro dostigla najvišu vrednost ikada, od 2.050 dolara po unci. Međutim, cena je nakon toga počela da opada, iako se rat u Ukrajini nastavlja, a u Kini preti nova mera izolacije, a inflacija i dalje raste. Slične situacije su se dešavale i u prošlosti, kada je cena zlata padala iako je stopa inflacije bila visoka. Ipak, treba imati na umu da je cena zlata vrlo nestabilna i zavisi od mnogih faktora, uključujući stabilnost valuta, ponudu i potražnju. U poslednjih nekoliko godina, cena zlata se pokazala kao dobro ulaganje u kriznim situacijama, kada inflacija raste. Trenutno, cena zlata se vraća na nivo iz prethodne godine, uz pratnju rasta inflacije. Stoga, ulaganje u zlato može biti dobar način za postizanje pozitivnih prinosa, čak i nakon odbitka inflacije, ali je važno ulagati na pravi način i uzeti u obzir sve faktore koji utiču na cenu zlata.

Logično je da cena zlata raste i pada, a to zavisi od stabilnosti valuta kao što je us-dolar ili evro tj. od ponude i potražnje i DA istina je da se u posljednjih 50 godina u manjim intervalima dogodilo to da zlato nije raslo uz inflaciju, već je delomično palo. Međutim, problem u takvoj analizi je kratko vremensko upoređenje. Isto tako možemo pratiti kretanje cene zlata u privrednoj krizi 2008. godine, gde je inflacija rasla kao i cena zlata ili takođe u ekonomskoj krizi u 2017/2018. gde je inflacija identično rasla sa cenom zlata. Što više vreme odmiče pojavljuje se slična slika zbivanja iz istorije. Od novembra 2022. do danas 23. marta 2023. cena zlata se vraća pravcu iz prethodne godine uz pratnju inflacije i iznosi 1.977 us-dolara. Zato je od velike važnosti na pravi način ulagati u zlato, kako bi mogli postići pozitivne prinose čak i nakon odbitka inflacije.

Papirni novac dolazi i odlazi, dok zlato je preživelo sve privredne i ekonomske krize

U poslednjih 50 godina prosečna godišnja stopa inflacije u SAD-u iznosila je oko 4%. To znači da za istu potrošačku korpu u vrednosti od 10.000 us-dolara iz 1972. potrošači danas moraju odvojiti 71.000 us-dolara, više od sedam puta. Sa druge strane, us-dolar izgubio je oko 86% svoje vrednosti u poslednjih pet decenija. Ulagači u zlato uspeli su više nego nadoknaditi taj gubitak vrednosti u istom razdoblju.

Pošto unca zlata 1972. godine koštala je 65 us-dolara, a na današnji dan kao što smo upoznali 1977 us-dolara po unci = +2941% (kroz zaštitu imovine). To konkretno znači da se 1972. godine moglo za 10.000 us-dolara kupiti oko 154 unce zlata, današnje vrednost od 304.458 us-dolara (154×1977$). Dok je u istom vremenskom periodu papirni novac izgubio drastično na kupovnoj moći i to na 1.400$. Takođe početkom 2016. se moglo za isti iznos kupiti ca. 9 unci zlata, današnje vrednosti od 17.793 us-dolara. Što je u ca. 7 godina prinos od 78%. …ili početkom 2002. godine za 10.000 us-dolara ca. 36 unci, današnje vrednosti od 71.172 us-dolara = 611%.

Zlato kao sidro u doba inflacije

Zaista, inflacija je bila jedan od glavnih pokretača u poslednjih 50 godina za porast cene zlata. Od 1971 godine cena zlata porasla je u proseku godišnje za 11%, prema statistikama svetskog veća za zlato (World Gold Council/WGC). Nakon nekoliko godina stabilnih cena, trenutno je inflacija izuzetno visoka. Mala verovatnoća je da će to tako ostati. Većina finansijskih analitičara očekuje da će inflacija u srednjeročnom razdoblju biti iznad 3%. Taj vetar u leđa trenutno cenu zlata donekle usporava kroz rast kamatnih stopa. Međutim, pravi vetar u leđa pojaviće se itekako ako realna kamatna stopa prinosa na desetogodišnje američke ili nemačke državne obveznice ostanu pozitivne, a to znači veće od stope inflacije. Takođe se pitamo, da li su upravo visoke kamatne stope razlog za bankrot jedne od najveće us-banke SVB, vredna 213 milijardi us-dolara, rođena pre četiri decenije, a propala u dva dana?! Uglavnom to može biti sigurno jedan scenario koji bi mnoge visoko zadužene države doveo u bankrot.

Ne moramo nužno stalno trgovati zlatom da bismo ostvarili pozitivne prinose, ali treba biti svestan da cena zlata može rasti i padati u kratkom roku, a da se dugoročno pokazuje kao stabilna investicija. Kao i kod drugih investicija, važno je pratiti kretanje tržišta i donositi odluke o kupovini i prodaji zlata na osnovu informacija o trenutnim ekonomskim i političkim uslovima.

NAŠA PREPORUKA:

Zaštitite svoju imovinu i kupujte isključivo fizičko investiciono zlato u visini do maksimalno 30% vaše imovine, u zavisnosti od vaše finansijske situacije i doba starosti. Ne ulažite u zlato kratkoročno, pošto ste onda u ulozi ulagača za špekulacije. Zlato već vekovima služi ljudima kao „sigurna investicija“ za novac. Uprkos svim ekonomskim i finansijskim krizama, zlato ostaje i dalje sigurna mogućnost zaštite od opadanja vrednosti valuta. Iz tog razloga ulažite u zlato dugoročno kako bi ste profitirali od korekcije tj. pada cene zlata i obezvređenja valuta (papirnog novca).

Za više informacija i besplatan savet, obratite nam se u poverenju na tel. br.: +381 (64) 254 3555 ili pište nam na sledeći emajl: [email protected]

Autor: Vaš specijalist za investiciono zlato Premium Gold SRB d.o.o.

„Rukovodstvo kompanije Premium Gold SRB trguje investicionim zlatom bez prestanka od 2008. godine u više država i sarađuje tj. zastupa direktno rafinerije koje su po LBMA-GoodDelivery kvalitete“.