Da li unosite premalo vode? – posledice mogu biti ozbiljne

Ipak, naše telo ne razlikuje godišnja doba kada je u pitanju potreba za hidratacijom. Zima ne znači da vam treba manje vode, a organizam ima vrlo jasan način da vam to da do znanja.

Dr. Majkl Zemenides, suosnivač ordinacije „A-Z General Practice pri Wellington Hospital“, deo „HCA Healthcare UK“ mreže, objašnjava šest ključnih signala koje telo šalje kada mu nedostaje voda.

Suva usta i žeđ

Najočigledniji znak dehidracije je žeđ, koja je često praćena suvim ustima, usnama ili jezikom. To je prvi signal tela da mu nešto nedostaje.

Tamna mokraća

Tamno žuta ili mokraća jakog mirisa još jedan je pokazatelj koji obično znači da mokrite ređe nego obično. Boja mokraće jedan je od najpouzdanijih indikatora nivoa hidracije.

Vrtoglavica

Dehidracija može izazvati mučninu, vrtoglavicu i osećaj omamljеnosti. Kada ste dehidrirani, krvni pritisak pada, što može uticati na ravnotežu. U ekstremnim slučajevima dehidracija može dovesti do zbunjenosti, što dodatno pojačava vrtoglavicu i čini vas još nesigurnijima na nogama.

Glavobolja

Kada ste dehidrirani, imate manje vode u krvnom sistemu koja cirkulše telom, što znači da ima manje tečnosti oko samog mozga. To može ometati njegovu funkciju i izazvati glavobolju, objašnjava doktor.

Umor i nedostatak energije

Ako ne pijete dovoljno vode, možete primetiti da su vam nivoi energije narušeni i da se osećate umorno i iscrpljeno. Nedostatak vode takođe može uticati na koncentraciju i mentalne sposobnosti.

Zatvor

Voda je ključna za probavu i sam proces prolaska hrane kroz creva. Kada je sve dobro ‘podmazano’ i kreće se glatko, manja je verovatnoća da ćete imati zatvor.

Koliko vode dnevno treba popiti?

Smernice u „Eatwell Guide“ vodiču preporučuju oko šest do osam šolja ili čaša tečnosti dnevno, uz pretpostavku da oko 20 posto unosa dobijate iz hrane. Međutim, potreba za vodom povećava se pri vežbanju, ako ste u vrućem okruženju ili ako ste bolesni.

Voda je neophodna za ljudski život i uključena je u svaku biohemijsku reakciju u telu, ističe Zemenides. Ima ključnu ulogu u regulaciji temperature, održavanju krvnog pritiska, podržava funkciju bubrega i pomaže probavi.

Stoga dehidracija može imati ozbiljan uticaj na organizam.

Može postati ozbiljnija s vremenom i povećati rizik od infekcija mokraćnog sisitema i problema s bubrezima te dovesti do zbunjenosti koja može rezultirati većim brojem padova. U teškim slučajevima možete doživeti ubrzan rad srca, poteškoće s disanjem ili čak kolaps.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Ako imate tamnu mokraću, verovatno to možete rešiti sami. Međutim, ako doživljavate teže simptome poput lupanja srca, osećaja nesigurnosti na nogama, glavobolje ili se jednostavno osećate loše, trebalo bi da potražite savet svog lekara.

Kako povećati unos vode zimi?

Ispijanje pune čaše vode dobar je način za početak dana.

Dr. Zemenides preporučuje male, redovne gutljaje tokom dana. Ljudi često čekaju dok ne osete žeđ pre nego popiju tečnost, ali ja bih preporučio da se pije malo i često, bez obzira osećate li žeđ ili ne, savetuje lekar. Višekratna boca koja je uvek pri ruci može vam u tome pomoći.

Rastvore za oralnu rehidrataciju možete nabaviti bez recepta u apoteci, a one pomažu da se nadoknade izgubljene supstance i elektroliti, posebno ako dehidraciju uzrokuju proliv i povraćanje.

Značajan deo našeg dnevnog unosa tečnosti ne dolazi samo iz pića, već i iz hrane koju jedemo, što znatno pomaže ukupnoj hidrataciji. Stoga razmislite o hrani bogatoj vodom poput voća, povrća i supa kako biste održali raznolikost.