Connect with us

Crna Gora

Crna Gora je najskuplja država u regionu

Photo: Unsplash

Crna Gora je najskuplja država u regionu za život, gde je za život četvoročlane porodice mesecno potrebno 1.800 evra, bez troškova rente.

Internet stranica Numbeo, koja se bavi analizom troškova života u zemljama i gradovima širom sveta, ažurirala je podatke za 2023. godinu, koji jasno pokazuje gde je život skuplji, a gde nešto jeftiniji, prenosi portal Investitor.

Podaci za zemlje regiona pokazuju da su troškovi života za pojedinca i prosečne četvoročlane porodice, isključujući zemlje EU i Šengenskog prostora – Sloveniju i Hrvatsku, u regionu najveći u Crnoj Gori.

Prema podacima ove internet stranice, prosečni troškovi života pojedinca u Crnoj Gori iznose 515 evra mesečno, bez uračunate rente, dok je prosečnoj četvoročlanoj porodici mesečno potrebno 1.802,6 evra, takođe bez rente.

To je značajno niže od susedne Hrvatske, u proseku 21 %, dok je život u Sloveniji u odnosu na crnogorski skuplji oko 33 %, prosečno.

U odnosu na druge zemlje regiona, koje nisu u Evropskoj uniji, Crna Gora prednjači po troškovima. Život crnogorskog pojedinca u odnosu na komšiju iz Srbije, na primer, skuplji je oko 4,8 %. To znači da je prosečnom građaninu u Srbiji potrebno 25 evra manje za život nego u Crnoj Gori, dok je prosečnoj srpskoj porodici za iste potrebe potrebno 127 evra manje.

Ostale zemlje regiona su još jeftinije, preneo je portal podgoričke Adrita tv.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Crna Gora

Ministar finansija Crne Gore: „Srbija je i dalje jedan od vodećih partnera u robnoj razmeni“

Photo: Unsplash

Crnogorski ministar finansija Aleksandar Damjanović rekao je u Beogradu da je Srbija i dalje jedan od vodećih partnera Crne Gore u robnoj razmeni, a da se u uvozu i izvozu iz te zemlje traži prostor za unapređenje saradnje.

Damjanović je posle sastanka sa ministrom finansija Srbije Sinišom Malim u intervuju agenciji Beta rekao da je rast robne razmene između dve zemlje, koja će ove godine premašiti milijardu evra, moguć i u razmeni usluga i kapitala, pre svega u transportu.

„Značajan deo srpske privrede je svakako naslonjen na Luku Bar, na najbližu moguću odrednicu. Tu pre svega mislim na Smederevo i Kragujevac. U perspektivi i najavi onoga što će se raditi u Srbiji na planu daljeg privrednog razvoja, a imajući u vidu ratna zbivanja i relativnu zatvorenost Crnog mora za neki duži niz godina, stvorila se mogućnost da se ovaj koridor od Bara prema Beogradu i Budimpešti ponovo revitalizuje i da se, kako smo zajednički konstatovali ‘napuni’ energetskom i saobraćajnom infrastrukturom“, rekao je Damjanović.

Kako je ocenio, Crnoj Gori je potreban pomak u realizaciji infrastrukturnih projekata i da završetak i spajanje auto-puta kroz Crnu Goru ima smisla samo „ako Srbija završi svoj deo posla“.

„Završili smo prioritetnu deonicu od Kolašina, koja je negde i najteža u tehničkom smislu. Ona je prema predračunu koštala nešto manje od milijardu evra. Mi smo je generalno završili, pustili u rad i ona već pokazuje svoje prednosti, iako je to samo polovična priča, dok se ne napravi kompletan put i povežu Srbija i Crna Gora. Ključna ideja je da se put nastavi prema Mađarskoj“, rekao je Damjanović.

O rekonstrukciji pruge Beograd-Bar Damjanović je istakao da će njena vrednost biti vidljiva tek ukoliko se ona posmatra kao jedinstvena platforma sa Lukom Bar prema Beogradu i Budimpešti.

„Procenjujem da kada smo već resetovali dosta loše političke odnose koje su imale prethodne vlade i kada smo ih doveli na primeren politički nivo, da bi dobro bilo da se sa njima ostvare i ekonomski prioriteti koji će biti isti u Crnoj Gori i u Srbiji“, rekao je ministar.

Po njegovim rečima, tema Inicijative Otvorenog Balkana je aktuelna u Crnoj Gori koja pažljivo testira i procenjuje kakva su shvatanja i razmišljanja evropskih partnera u Briselu, da li to ubrzava ili usporava evropski put Crne Gore.

„Osluškujemo korake ohrabrenja koja dolaze iz SAD-a. Tu ne sme da se napravi greška u koracima, uz punu konslutaciju i ono što već donosi Berlinski proces, koji je već od 2014. godine na stolu, da vidimo ima li tu komplementarnosti“, istakao je Damjanović.

Rekao je da je on otvorio pitanje zaduženja Crne Gore za veće infrastrukturne projekte i da država razmišlja da sklopi ugovor s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Kao interesantnu činjenicu i ministar Mali i ja smo ocenili da je jedan od razloga dobrog pozicioniranja Srbije skoro u rangu Rumunije i Mađarske na tržištu, upravo bio i stendbaj aranžan sa MMF-om, koji je Srbiji obezbedio da izađe na komercijalno tržište i dobije maksimalno moguće uslove dodatnog zaduženja“, rekao je on.

Damjanović je istakao da je Crna Gora neto proizvođač električne energije i da kroz dalje investicije u obnovljive izvore energije, pre svega u solarna postrojenja, može da ima značajan energetski suficit u proizvodnji struje.

„Pokušavamo da značajno unapredimo uvoz hrane, a Srbija jeste jedan od ključnih partnera kod uvoza roba široke potrošnje. Pre svega mislim na prehrambene artikle. Ocenjeno je i da je ta saradnja dobra. Srbija je najbliža Crnoj Gori što se tiče dostupnosti nabavke životnih namirnica pa i cena“, rekao je Damjanović.

Istakao je da je Srbija obavila dobro posao na sistemu eFiskalizacije.

„To je cilj i u Crnoj Gori. Mi smo eFiskalizaciju uspešno obavili, odnosno pokrenuli je prošle godine. Sada smo u drugoj fazi fiskalizacije, a ovo je formalni start te priče nakon razgovora sa ministrom finansija Srbije. I kod nas je trka sa vremenom da obezbedimo početne uslove i preduslove, a onda i zakon koji bi to omogućio“, rekao je Damjanović.

Ocenio je da Pošta Crne Gore ima ozbiljne potencijale, kapacitete i resurse i da se razmatra da se njen jedan deo pretvori u Poštansku štedionicu, odnosno domaću banku.

„To može da bude način za rešavanje sad već decenijskog problema platnog prometa Srbije i Crne Gore, gde se platni promet ne obavlja direktno kako bi trebalo“, rekao je ministar i dodao se platni promet obavlja posredstvom stranih banaka i tako velike provizije plaćaju privreda i građani koji su nekad bili u zajedničkoj državi.

Komentrarišući često pominjanje u javnosti mogućnosti izbora nove crnogorske vlade, Damjanović je rekao da sadašnjoj vladi mandat ističe, prema redovnim izborima, u septembru 2024. godine i da sadašnja Vlada Crne, bez obzira na gubitak poverenja u parlamentu, radi u punom kapacitetu, da sve ustavne obaveze redovno izvršava „imajući u vidu samo jednu mogućnost da ona ne može da raspusti parlament ako je izgubila poverenje“.

Dodao je uprkos tim okolnostima bez problema usvojen državni budžet i kupljene su akcije Luke Bar.

„Ne vidim na horizontu vanredne parlamente izbore. Pogotovo ih ne vidim nakon tehničkih izbora ili očekujem da će Demokratska partija socijalista da izgubi i to uporište i da će se nastaviti put promena, koje su došle nakon 13 godina apsolutne vlasti DPS-a“, rekao je Damjanović.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu