Crna Gora

Crna Gora je najskuplja država u regionu

Photo: Unsplash

Crna Gora je najskuplja država u regionu za život, gde je za život četvoročlane porodice mesecno potrebno 1.800 evra, bez troškova rente.

Internet stranica Numbeo, koja se bavi analizom troškova života u zemljama i gradovima širom sveta, ažurirala je podatke za 2023. godinu, koji jasno pokazuje gde je život skuplji, a gde nešto jeftiniji, prenosi portal Investitor.

Podaci za zemlje regiona pokazuju da su troškovi života za pojedinca i prosečne četvoročlane porodice, isključujući zemlje EU i Šengenskog prostora – Sloveniju i Hrvatsku, u regionu najveći u Crnoj Gori.

Prema podacima ove internet stranice, prosečni troškovi života pojedinca u Crnoj Gori iznose 515 evra mesečno, bez uračunate rente, dok je prosečnoj četvoročlanoj porodici mesečno potrebno 1.802,6 evra, takođe bez rente.

To je značajno niže od susedne Hrvatske, u proseku 21 %, dok je život u Sloveniji u odnosu na crnogorski skuplji oko 33 %, prosečno.

U odnosu na druge zemlje regiona, koje nisu u Evropskoj uniji, Crna Gora prednjači po troškovima. Život crnogorskog pojedinca u odnosu na komšiju iz Srbije, na primer, skuplji je oko 4,8 %. To znači da je prosečnom građaninu u Srbiji potrebno 25 evra manje za život nego u Crnoj Gori, dok je prosečnoj srpskoj porodici za iste potrebe potrebno 127 evra manje.

Ostale zemlje regiona su još jeftinije, preneo je portal podgoričke Adrita tv.

Related Topics:Adria Tv crna gora Investitor

Up Next

MRTAV PIJAN UŠAO U KLUB SA MOTORNOM TESTEROM DA NARUČI PESMU

Don't Miss

„SAMO SMO VAS SRBE ČEKALI…“ Roditelji opisali užas kroz koji su prošli u Sarajevu

Click to comment

Crna Gora

Predviđanja Džordža Soroša 2003. godine: „Kosovo ne može ostati deo Srbije, sprovesti referendum o državnom statusu Crne Gore“

Photo: Unsplash

Američki biznismen Džordž Soroš izneo je neka predviđanja 2003. godine o Kosovu i Metohiji, kao i o situaciji sa Crnom Gorom.

Naime, američki biznismen i osnivač Fonda za otvoreno društvo Džordž Soroš rekao je tada da, „dugoročno gledano“, Kosovo ne može ostati deo Srbije.

On je dodao da se Kosovo za nezavisnost mora kvalifikovati time što će razviti sistem zaštite manjina, posebno srpske.

Američki biznismen osvrnuo se tada i na krizu sa Crnom Gorom, i rekao da bi trebalo sprovesti referendum.

On je smatrao da bi nakon roka od tri godine, predviđenog Beogradskim sporazumom, trebalo održati referendum o državnom statusu Crne Gore.

Srbija i Crna Gora kao država stvorena je, prema njegovim rečima, kako bi se odložilo pitanje statusa Kosova.

On je tada ukazao da postoje teškoće u funkcionisanju takve zajednice.

Soroš je, takođe, smatrao da bi Evropska unija (EU) napravila veliku grešku ukoliko bi prisiljavala Srbiju i Crnu Goru da ostanu zajedno.

On je tada najavio da na Balkanu postoje još neka nerešena pitanja i da EU treba da identifikuje te probleme.

Soroš je ponovio da misli na status Kosova, odnos Srbije i Crne Gore, ali i na uređenje Bosne i Hercegovine u okviru Dejtonskog sporazuma.

Takođe, on je tada kritikovao i američku admmistraciju zbog zahteva da se državljani te zemlje izuzmu od odgovomosti pred Međunarodnim krtvičnim sudom u Hagu.

„Smatram da je američka vlada po ovom pitanju kratkovida i zlonamema“, kazao je tada Soroš.

On je tadašnju američku politiku uporedio sa „politikom osiromašenja suseda 30-ih godina prošlog veka, za vreme recesije“.

Takođe, prognozirao je da će to negativno uticati na globalnu ekomomiju, iako Evropa ne može da zauzme američko mesto u svetskoj ekonomiji.

I. S.