Često ste prehlađeni? – možda bi ovo mogao da bude razlog

Hronični stres, gojaznost, nedostatak sna, ali i genetika i životne navike poput konzumacije alkohola, mogu vas učiniti podložnijim bolestima.

Starije osobe takođe često imaju smanjenu funkciju imuniteta. Srećom, promenama poput prestanka pušenja, smanjenja unosa alkohola, redovne fizičke aktivnosti i održavanja zdrave telesne težine moguće je znatno ojačati imuni sistem, piše Health.com.

Stres kao tihi neprijatelj imuniteta

Kada je telo pod stresom, oslobađa kortizol, hormon koji može smanjiti upalu. Iako kratkotrajan stres uglavnom nije štetan, dugotrajna ili hronična izloženost stresu može biti problematična. Stalno povišen nivo kortizola može dovesti do pojačane upale u telu. Osim toga, stres smanjuje broj imunih ćelija, poput limfocita, čineći vas osetljivijim na razne bolesti.

Uticaj prekomerne telesne težine

Gojaznost je značajan faktor rizika za teže oblike bolesti poput kovida 19, ali i za razvoj srčanih oboljenja. Stanja povezana s gojaznošću, kao što su visok krvni pritisak ili koronarna arterijska bolest, dodatno opterećuju i slabe imuni sistem.

Prekomerna telesna težina takođe je uzrok povišenih nivoa upalnih procesa i citokina. Citokini su proteini, koji pomažu u borbi protiv infekcija, ali njihov višak može oslabiti imunitet i pogoršati tok bolesti.

Alkohol i oslabljen imunitet

Česta i prekomerna konzumacija alkohola može znatno narušiti funkciju imunog sistema. Problemi s alkoholom mogu smanjiti broj ključnih imunih ćelija, ostavljajući telo ranjivijim i manje sposobnim za borbu protiv infekcija.

Kako okolina utiče na zdravlje?

Zagađenje vazduha može oštetiti imuni i kardiovaskularni sistem, čak i kod dece. Faktori okoline, poput zagađivača, s vremenom postepeno slabe odbrambene mehanizme organizma. U nekim slučajevima, kao kod astme, zagađenje vazduha može podstaći imuni sistem na preteranu i nepotrebnu reakciju.

Važnost kvalitetnog sna

Manjak sna direktno narušava funkciju imunog sistema. Odrasle osobe trebalo bi da spavaju najmanje sedam sati svake noći. Mnogi se ne pridržavaju te preporuke, što može biti jedan od razloga zašto češće obolevaju.

Hronične bolesti kao faktor rizika

Osobe koje pate od hroničnih bolesti poput dijabetesa, depresije, alergija ili srčanih oboljenja mogu imati smanjenu sposobnost borbe protiv infekcija. Pušači takođe spadaju u rizičnu grupu jer pušenje dokazano slabi imuni sistem.

Uloga pravilne ishrane

Neadekvatna ishrana, odnosno pothranjenost, direktno je povezana sa slabljenjem funkcije imunog sistema. Iako većina ljudi unosi dovoljno hranljivih materija, oni čija ishrana nije uravnotežena mogu se suočiti s češćim obolevanjem.

Higijena kao prva linija odbrane

Mnoge klice prenose se dodirom s kontaminiranih površina. Ako često dodirujete takve površine, a ne perete redovno ruke, povećavate verovatnoću zaraze. Pravilno rukovanje hranom, redovno tuširanje i pranje ruku nakon korišćenja toaleta osnovne su higijenske navike koje pomažu u prevenciji bolesti.

Starenje i imuni sistem

S godinama funkcija imunog sistema prirodno opada. Otprilike od srednjih godina nadalje telo postaje manje efikasno u borbi protiv infekcija. To znači da starije osobe mogu češće obolevati, imati teže simptome i da će im trebati više vremena za oporavak.

Ko je podložniji bolestima?

Osim navedenih razloga, na otpornost organizma utiče još nekoliko faktora. Jedan od njih je nedovoljna izloženost klicama u detinjstvu. Prema takozvanoj higijenskoj hipotezi, što je dete izloženije raznim bakterijama i virusima, to njegov imuni sistem postaje jači.

Genetika takođe igra ključnu ulogu jer određuje naš urođeni imunitet. Slabiji urođeni imunitet otežava razvoj stečenog imuniteta – onog koji telo gradi tokom života – i time povećava rizik od infekcija.

Godišnje doba je još jedan važan faktor. Virusi se lakše šire po hladnom vremenu, zbog čega zimi češće obolevamo. Boravak u zatvorenim prostorima s više ljudi takođe povećava rizik od prenosa virusa.

Kako ojačati imuni sistem?

Iako ne postoji čarobna formula za jačanje imuniteta preko noći, određene zdrave navike mogu vas efikasno zaštititi od bolesti.

Uravnotežena ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje ključne nutrijente poput cinka, gvožđa, vitamina C i omega-3 masnih kiselina, koji su neophodni za zdrav imuni sistem. Redovna fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, što podstiče proizvodnju antitela, a ujedno smanjuje stres.

Kvalitetan san je presudan jer telo tokom spavanja oslobađa citokine. Manjak sna smanjuje njihov nivo i povećava rizik od bolesti. Ograničite unos alkohola na umerenu konzumaciju – jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce.

Održavanje zdrave telesne težine takođe jača imunitet i smanjuje rizik od hroničnih bolesti koje ga slabe. Pokušajte da smanjite nivo stresa aktivnostima poput dubokog disanja, meditacije ili slušanja opuštajuće muzike. Na kraju, prestanak pušenja ključan je korak, jer pušenje povećava rizik od respiratornih komplikacija u slučaju bolesti.