OPEK proizvodi manje nafte zbog saudijskih dobrovoljnih rezova i obustavi utovara sirove nafte na nigerijskom terminalu Forkados zbog rizika od curenja.

Brojke variraju u zavisnosti od izvora, ali istraživanje Rojtersa pokazalo je da je grupa OPEK pumpala 840.000 bpd manje u julu nego u junu. A takođe ne pokazuju znake preispitivanja svoje odluke, piše portal oilprice.com.

Rezultati su već vidljivi: cene nafte nastavljaju da rastu – Brent je ranije ove nedelje dostigao 85 dolara po barelu, dok se WTI približio na 82 dolara po barelu. Sada je pitanje koliku cenu će dostići pre nego što OPEK počne da povlači rezove. A drugo pitanje je: da li će moći da podstakne proizvodnju dovoljno brzo ako to bude potrebno?

Analitičari su ranije rekli da je Saudijskoj Arabiji potrebna nafta po ceni od 90 dolara po barelu da bi nastavila sa svojim ambicioznim planovima javne potrošnje koji čine program diversifikacije Vizija 2030.

Ipak, ako cene budu nastavile da rastu previsoko, to bi počelo da smanjuje potražnju i imalo bi efekat bumeranga koji ni Saudijci ni njihove kolege članice OPEK-a ne bi želeli da dožive.

Ovo bi ipak mogao biti samo početak. Dok je Saudijska Arabija namerno smanjivala proizvodnju, Nigerija i Angola nisu bile u stanju da proizvedu onoliko koliko ih navodi kvota OPEK-a. Proizvodnja u Libiji je ponovo poremećena, a rast proizvodnje u američkom škriljcu usporava.

Ako se sve projekcije potražnje materijalizuju, to znači da bi nafta mogla ponovo da dostigne 100 dolara pre kraja godine. Taj izgled postaje posebno verovatan u svetlu izveštaja da su zalihe sirove nafte u nekim delovima sveta u padu.

Ranije globalni nivoi zaliha nafte i goriva nisu imali mnogo uticaja na međunarodne cene nafte, ali se to sada promenilo zbog zapadnih sankcija Rusiji, rekli su analitičari JP Morgan ove nedelje. Razlog: više nafte i goriva se trguje u valutama koje nisu američki dolar.

Sa tom diverzifikacijom valute, nivo stvarne fizičke ponude robe kojom se trguje je porastao na značaju kao faktor koji utiče na njihove cene. A potražnja se sada vratila u centar pažnje trgovaca.

I OPEK i Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuju godišnji tempo rasta potražnje za 2023. na preko 2 miliona barela dnevno. OPEK je dao procenu na 2,4 miliona barela dnevno. IEA smatra da će potražnja rasti za 2,2 miliona barela dnevno, iako je upozorila da će rast potražnje za naftom „značajno“ usporiti u srednjem roku.

Najnoviji podaci o uvozu i zalihama iz Kine potvrđuju osećaj snažne potražnje za naftom, a tu zemlju praktično svi vide kao najvećeg pokretača potražnje za naftom na svetu. Uvoz se odvija na skoro rekordnim nivoima, a nafta u skladištu brzo raste. Ovo bi takođe dalo Kini uticaj na cene ako se popnu previsoko, a analitičari sugerišu da bi, kada Peking oseti nelagodnost zbog cena zbog cena, počeo da prodaje naftu iz skladišta, što bi u suštini bilo ponavljanje prošlogodišnje SPR odluke predsednika Bajdena.

Sve bi zavisilo od toga koliko dugo je Saudijska Arabija spremna da se drži svojih dobrovoljnih rezova. Najnoviji podaci o BDP-u sugerišu da je njena ekonomija usporila u drugom kvartalu zbog pada cena nafte. Sada kada su cene u porastu, verovatno će biti i saudijska ekonomija, što će Rijadu dati dobar razlog da nastavi sa ograničavanjem proizvodnje nafte.

Rusija, u međuvremenu, buši naftu na rekordnom nivou, prema podacima koje je objavio Blumberg. Broj novih proizvodnih bušotina izbušenih u prvoj polovini godine bio je za 6,6 odsto veći od planiranog i 8,6 odsto od količine izbušene u prvoj polovini 2022. godine.

To znači potencijalno dodatno snabdevanje koje bi moglo da posluži za smanjenje cena kao što je rekordni izvoz ruske nafte u Kinu pomogao da se ublaže cene ranije ove godine. Međutim, s obzirom da su Rusija i Saudijska Arabija sarađuju, ova ponuda bi mogla ostati „u vazduhu“ sve dok dva lidera OPEK+ to budu smatrala poželjnim, zaključuje portal.

I. S.