Povežite se sa nama

Biznis

Cene drveta i peleta su povećane, a ugalj nije poskupeo

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Cene ogrevnog drveta i peleta na beogradskim stovarištima su povećane, dok ugalj nije poskupeo, ali ga nema dovoljno.

Prema informacijama dobijenim iz pojedinih stovarišta ogreva u Beogradu, kubni metar bukve i hrasta košta oko 7.000 dinara, dok je cepano drvo nešto skuplje.

Tona peleta, u zavisnosti od kvaliteta i toga da li je domaći ili uvozni, košta od 28.000 dinara do 30.500 dinara.

Cena tone najtraženijeg uglja ostala je ista kao prošle sezone i kreće se od 7.000 dinara do 14.000 dinara, ali ga nema dovoljno, izjavila je za Tanjug vlasnica jednog od stovarišta Smilja Čubrović.

Stovarište, koje vodi je gotovo potpuno prazno, sa dve-tri gomilice uglja iz Banovića i Kolubarskih kopova, a potražnja je veća nego protekle jeseni.

„Malo je problem sa snabedevanjem, a malo je i velika potražnja, jer su se sada svi setili da im treba ogrev. Prodali bismo i 50 tona dnevno da ga ima, ali se sada prodaje oko 20 tona svakog drugog dana. Nikad nije bilo gore nego sad. Ne znam da li je u pitanju psihologija, da se ljudi plaše da neće biti ogreva, ali uglja nema dovoljno. Kolubarski se čeka minimum 15 do 20 dana, a Banovići samo jedan dan“, kaže Čubrovićeva.

Dodaje da su na kolubarskim kopovima ograničene količine uglaj koje se mogu dobiti, a dodaje da nimu rudniku Banovići nije bolja situacija.

„Ni u Banovićima ne dobijamo istim tempom kao ranijih godina, kao i u Kolubari. Mada i nas ima jako mnogo u celoj Srbiji, a rudnik je samo jedan. Nema zvaničnih objašnjenaj zbog čega je tako, ali da biste dobili ugalj morate da platite i čekati na isporuku“, napominje Čubrovićeva.

Dodaje da se ruski kameni ugalj uopšte ne isporučuje u Srbiju, i da ga neće ni biti.

„Ceo svet je pohrlio tamo i kupuje ugalj u Rusiji, tako da za nas neće biti ništa, jer smo sitni kupci za njih“, kaže Čubrovićeva, uz objašnjenje da je glavni problem opšta nestašica energenata u svetu.

Dodaje da naši građani uglavnom kupuju oko 5 tona uglja, što je uobičajena količina, ali da je broj kupaca naizgled povećan.

„Verovatno da na stovarištima nema uglja, tako se ljudi upisuju na svim stovarištima, pa gde pre dođu na red. Da je normalna isporuka kao ranije, sa dva kamiona dnevno iz Kolubare smirili bismo ovu situaciju za dve nedelje, a kada dobijete jedan kamion u sedam ili deset dana to nije ništa“, zaključuje Čubrovićeva.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Ilon Mask – već je najbogatiji – mogao bi da uđe u istoriju

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Ilon Mask, glavni direktor Tesle, mogao bi da postane prvi bilioner na svetu zahvaljujući svojoj kompaniji Spejs-Iks, smatra analitičar Morgana Stenlija.

Mask je već najbogatiji čovek na svetu sa imovinom vrednom 241 milijardi dolara.

Većinu toga duguje svojoj kompaniji Tesla, koja proizvodi električne automobile, ali zahvaljujući usponu Spejs-Iks-a u istraživanju svemira i svemirskog turizma, samo je pitanje vremena, kada će postati prvi svetski bilioner, prenosi Večernji list.

Analitičar finansijske korporacije Morgan Stenli, Adam Džouns, rekao je da od samog svog početka 2002. godine, Spejs-Iks pomera granice i rokove mogućeg, kada je reč o raketama, lansiranim vozilima i infrastrukturi.

„No, jedan klijent kaže da ako Ilon Mask postane prvi bilioner… to neće biti zbog Tesle. Drugi kažu da bi Spejs-Iks mogao da postane najvrednija kompanija na svetu, u bilo kom industrijskom sektoru“, navodi Džouns u svojoj analizi „SpaceX Escape Velocity… Who Can Catch Them?“.

Spejs-Iks je preobrazio način na koji svet gleda na istraživanja svemira. Letovi u svemir, koji su do sada bili retkost i za koje se trebalo dugo pripremati i imati puno sreće, postali su još jedna razonoda za bogate i uticajne u poslednjih nekoliko meseci. To je velikim delom zasluga upravo Spejs-Iks-a, jer je ta kompanija prva došla na ideju raketa, koje se mogu koristiti više puta.

Takve rakete sada su gotovo postale stvarnost, pa su troškovi letova u svemir značajno manji, unutar okvira budžeta najbogatijih.

Džouns smatra da Spejs-Iks može biti predvodnik u mnogim nišama, bilo da je reč o svemirskoj infrastrukturi, istraživanjima dalekog svemira ili posmatranju Zemlje.

Projekat satelitskog interneta Starlink biće takođe ključan za rast kompanije.

Džouns procenjuje da Spejs-Iks vredi 200 milijardi dolara. Mask je vlasnik 48 % kompanije.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • multimedija music prodavnica

Sponzorisano

  • dash restoran

Oznake

Istaknuto na YouTube

turistička agencija VOS TRAVEL

U trendu